Savet stranih investitora (FIC) preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.

„Samo simbioza stranih, državnih i lokalnih investicija može obezbediti dugoročni rast i stabilnost“, ukazuju strani investitori u novom izdanju „Bele knjige“ za 2025. godinu, koja je predstavljena ove nedelje u Beogradu.

Bela knjiga (FIC): Kod tri četvrtine preporuka bez ikakvog napretka u prethodnoj godini

Ovogodišnja „Bela knjiga“ beleži 461 preporuku, a investitori navode da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblastima digitalizacije (naročito kada je reč o onlajn trgovini), zatim telekomunikacija i energetike.

Međutim, ističu da u čak 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak, što jasno govori, kako kažu, da je vreme za ubrzanje reformi.

Njihova poruka je da Srbija nema loše zakone, ali da je potrebna njihova efikasnija primena, kao i smanjenje parafiskalnih nameta, jačanje pravne sigurnosti i borba protiv sive ekonomije.

Strani investitori osvrnuli su se u „Beloj knjizi“ na usporeni privredni rast Srbije, ocenivši da je on posledica spoljnih i unutrašnjih izazova.

„Privredna aktivnost u Srbiji u 2025. godini je usporena zbog spoljnih i domaćih izazova. Ekonomija je pod pritiskom globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija naftnoj kompaniji NIS“, ukazuju strani investitori.

Podsećaju i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) spustio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto, zbog nižih stranih direktnih investicija, slabijih javnih investicija i potrošnje.

MMF oborio procenu rasta Srbije u ovoj godini na svega 2,4 odsto

„Nakon rekordne 2024. godine u pogledu visine stranih direktnih investicija, ova godina nam je pokazala izazove poslovanja u veoma turbulentnom okruženju“, kažu investitori.

Objašnjavaju da je do pada u broju stranih direktnih investicija došlo zbog oštrijih finansijskih uslova, tehnoloških promena, geopolitičkih tenzija i brzorastućih regulatornih zahteva.

„Sve ovo reflektuje se i na Srbiju, u kojoj je iznos stranih direktnih investicija značajno smanjen tokom prvih osam meseci ove godine“, navodi se u Beloj knjizi.

Strani investitori jesu ocenili da je u oblasti energetike, pored digitalizacije i telekomunikacije, napravljen najveći pomak, ali ipak im je 70 odsto proizvodnje struje iz uglja i dalje „trn u oku“.

Insistiraju da se ubrza proces zelene tranzicije prelaskom na obnovljive izvore energije (OIE), ali i da Srbija nauči da štedi energiju kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Uvoz struje nova normalnost za Srbiju: Da li je takav sistem održiv i kako bi mogao da se odrazi na cene?

„S obzirom na to da su izmenama i dopunama Zakona o energetici prvi put detaljnije razrađeni instituti i poslovni modeli kao što su aktivan kupac, agregiranje, tržište pomoćnih usluga, tržište fleksibilnosti i upravljanje potrošnjom, neophodno........

© Danas