Tema poskupljenja hrane u Srbiji ponovo je u fokusu zbog prakse takozvanih „of rabata“ u trgovačkim lancima i novog zakona koji bi trebalo da uredi odnose između trgovaca i dobavljača.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da Srbija ima snažne argumente u arbitražnom sporu koji je protiv države pokrenula kompanija „Delez“ i da će se država „lavovski boriti“ u zaštiti svojih interesa, prenosi RTS.

Navela je i da novi zakon o nefer trgovačkim praksama treba da uspostavi pravednije odnose u lancu snabdevanja, jer će deo „of rabata“ biti potpuno zabranjen, a deo strogo regulisan.

Of rabat. Te dve strane reči mogu biti jedan od razloga zašto je hrana u Srbiji skupa. Šta taj termin znači i kako podiže cene, vidi se na primeru rezanog hleba.

„Delez“ tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog Uredbe o maržama

„Delez“ tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog Uredbe o maržama

Pakovanje rezanog belog hleba u marketu košta 111 dinara. Cena po kojoj trgovac kupuje hleb od pekara je 100. Marža, razlika između ulazne i izlazne cene, 11 je dinara, odnosno 11 odsto. Ipak, među kriškama hleba za trgovce se obično krije mnogo veća zarada i tu, zapravo, počinje priča o of rabatu.

Rabat znači popust, a trgovci kod proizvođača hleba često imaju nekoliko popusta. Prvi dobijaju na licu mesta, takozvani on rabat, koji na istom rezanom hlebu iznosi 10 procenata. Za proizvođača hleba, prodajna cena više nije 100, već 90 dinara, ali popustima za trgovce tu nije kraj.

Postoji još jedan popust – of rabat. Njega trgovac obično dobije posle nekoliko meseci, tek onda kad treba da plati robu proizvođaču. Može da iznosi i 30 odsto. Na primeru, to znači da na onu cenu od 90 dinara trgovac odbije još 30 i proizvođaču na kraju jedan hleb plati 60 umesto 100 dinara, a proda ga za 111. Skoro dvostruko više.

Trgovac proizvođaču tako pojede 40 odsto cene hleba. Razlika između cene od 60 i 111 dinara je čak 85 procenata i to je skrivena marža, iako u knjigama piše da je samo 11 odsto. U Srbiji se tako zidaju cene.

Vlada Srbije prošlog četvrtka usvojila je novi predlog zakona o trgovačkim praksama. Ukoliko ga Skupština usvoji, ovakav of rabat mogao bi da ode u istoriju i nefer poslovne politike biće zakonom zabranjene. Ako jači igrači u lancu troškove prebacuju na one slabije, plaćaće novčanu kaznu. Ovaj zakon iz temelja bi mogao da promeni poslovnu praksu trgovinskih lanaca.

Za trgovce to bi bio mnogo veći trošak od uredbe o ograničenju marži, koja je istekla pre devet dana. Zbog nje i gubitaka koje je kompanija imala, Delez je tužio državu pred međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova.

Za ovu arbitražu najvažnije je u kojoj je fazi, jer pre nego što arbitraža počne, postoji period mirovanja koji obično traje od tri do šest meseci i zove se „cooling off“ period kada dve strane u sporu mogu da se nagode i problem reše na miran način.

NIN: Delez će po isteku uredbe o ograničenju marži iz asortimana povući oko 50 odsto proizvoda pojedinih dobavljača

NIN: Delez će po isteku uredbe o ograničenju marži iz asortimana povući oko 50 odsto proizvoda pojedinih dobavljača

Iz sedišta kompanije „Ahold Delez“ iz Holandije za Oko odgovaraju da je period mirovanja istekao.

U dopisu koji je potpisala Elvira Bos, portparolka kompanije, navodi se sledeće: „Period mirovanja počeo je 9. septembra našim prvim formalnim pismom. Nakon toga usledili su brojni pokušaji da se nađe sporazumno rešenje, ali oni nisu bili uspešni. Postupak je započet i sledeći korak je imenovanje arbitražnog tribunala.“

Dok država Srbija čeka poziv za arbitražu, Delez čeka epilog jednog drugog procesa. Onog koji je protiv četiri velika trgovca u jesen 2023. pokrenula antimonopolska komisija zbog sumnje da su dogovarali cene.

Vest dana kada je o trgovini reč je da je tužba kompanije Delez 3. marta i zvanično prihvaćena. Notifikovana je u Vašingtonu, pred međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova, što se vidi i na njihovom sajtu. Sudski proces i formalno je počeo.

Ministarka Lazarević: Srbija ima dosta argumenata u procesu

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević kaže da će Republiku Srbiju u arbitražnom postupku koji je pokrenula kompanija „Delez“ zastupati Republičko pravobranilaštvo, jer je to institucija koja je formalno nadležna za takve sporove.

„Komunicirali smo sa Delezom, imali značajan broj sastanaka i sa centralnim menadžmentom iz Holandije i sa njihovim menadžmentom u Srbiji. Pozivaju se na svoja prava kao investitora na osnovu sporazuma o zaštiti i promociji investicija, bilateralnom sporazumu sa Kraljevinom Holandijom. Država je bila prilično čvrsta u tome da dovedemo red na tržištu“, napominje resorna ministarka.

Naglasila je da Srbija nema nameru da odustane od bilo čega u ovom slučaju.

„Država ima dosta argumenata na svojoj strani. Oni su velika i moćna kompanija, ali, prosto, ovo su interesi države i apsolutno ne bih želela da pravim nikakvu analogiju kao što neki mediji čine sa nekim prethodnim arbitražama, kao da je to unapred izgubljen proces“, podvlači Lazarevićeva.

Naglašava da novi zakon o nefer trgovačkim praksama ne bi trebalo da bude dodatni motiv kompaniji „Delez“ da tuži Srbiju, pošto je u pitanju „evropski zakon“, koji postoji već nekoliko godina među brojnim državama članicama.

Tabaković: Uredba o ograničenju marži doprinela smanjenju inflacije, „bunar iz koga piješ ne treba da ogovaraš po svetu“

Tabaković: Uredba o ograničenju marži doprinela smanjenju inflacije, „bunar iz koga piješ ne treba da ogovaraš po svetu“

Kada je reč o antimonopolskoj komisiji, koja treba da utvrdi da li su Delez i još tri trgovinska lanca dogovarali cene, resorna ministarka navodi da istraga i dokazivanje nisu jednostavni postupci.

„Sa istragom se odmaklo i mislim da možemo da očekujemo uskoro rezultate, ali nisam nadležna“, smatra sagovornica.

Govoreći o of rabatu, resorna ministarka ističe da novi zakon neće dovesti do situacije da takvi rabati odu u istoriju, ali će biti klasifikovani u dve kategorije.

„Neki će biti apsolutno zabranjeni, a neki će biti uslovno dozvoljeni. Dakle, crna i siva lista. Nepoštene trgovačke prakse su i prepoznate upravo zbog neravnopravnosti koja postoji između aktera u lancu – od primarnog poljoprivrednog proizvođača, preko prerađivača, proizvođača, veletrgovca i trgovca na malo. Slbija strana morala je da popusti“, ocenjuje Lazarevićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 09.03.2026. 07:02 Kini otete luke u Panami

Kini otete luke u Panami

Svet • 10.03.2026. 07:21 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Izrael pokrenuo novi napad na Teheran, Tramp kaže da je rat "praktično završen" (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Izrael pokrenuo novi napad na Teheran, Tramp kaže da je rat "praktično završen" (FOTO, VIDEO)

Svet • 08.03.2026. 09:26 Američka ambasada u Oslu pogođena eksplozijom

Američka ambasada u Oslu pogođena eksplozijom

Lični stavovi • 09.03.2026. 16:07 Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Svet • 09.03.2026. 11:22 Politiko: Ursula fon der Lajen prešla granice svojih ovlašćenja

Politiko: Ursula fon der Lajen prešla granice svojih ovlašćenja

© Danas