Na listama čekanja na operacije i različite dijagnostičke procedure, danas, 26. februara, ukupno se nalazi 77.566 osoba u Srbiji, što je u odnosu na 22. februar ili pre četiri dana, više za tačno njih 299, kada ih je ukupno bilo 77.267.
Evidntno je da je to rak-rana srpskog zdravstva, a kako bi mogla da bude rešena otkriva za Danas Dragan Delić, profesor infektologije, narodni poslanik i predsednik resornog odbora SRCE za zdravstvo.
On ne može da kaže da li je ta brojka, koja samo raste iz dana u dan, validna, da li su se pacijenti prijavljivali na liste čekanja u različitim ustanovama, ali dodaje:
„Kada je stručno – tehnički aspekt te teme u pitanju valjalo bi u startu znati objektivnu brojku. Glavni i osnovni problem je nodovoljni broj kompetentnih, stručnih kadrova. Mi jesmo primili mlade lekare, ali zdravstveni sistem nose i razvijaju specijalisti. I to specijalisti koji su položili specijalistički ispit i radili posle toga pet godina. Tek takav stručnjak postaje kompetentan, odgovoran, samostalan u odlučivanju i donošenju odluka u radu. Mi nemamo dovoljno tih najkompetentnijih, najodgovornijih lekara koji nose i razvijaju zdravstveni sistem. Za 10 godina, od 2011. do 2021. godine izgubili smo skoro 1.800 specijalista“, objašnjava Delić.
Prema njegovim rečima, umesto da smo povećali njihov broj, mi smo ga smanjili.
Kako je najsvetlija priča u zdravstvu o „niškim herojima“ počela da dobija tamne mrlje: Dr Rade Panić čeka tužbu prof. dr Dragana Milića
„Dobro je što su primljeni mladi lekari, ali za njihovu edukaciju, sazrevanje, učenje potrebno je desetak godina što specijalističkog staža, što rada posle specijalizacije. Drugi problem je organizacija zdravstvenog sistema, odnosno da se utvrdi da li je dobro organizovan, zašto se ne koriste popodnevni rad i slično. Treće su v.d. direktori. Oni su za mene rak – rana srpskog zdravstva. Ne možete vi protiv zakona da v.d. direktore držite tako dugo, koji nemaju inicijative, ideje. On mora u svojoj ustanovi da organizuje posao, poveća porduktivnost, obaveze… Sledeće je vrlo važno pitanje prostora i opreme. Sigurno da nekim ustanovama to nedostaje“, podvlači naš sagovornik.
Trebalo bi, nastavlja Delić, sagledati i ko radi sve te operacije i zahvate i zašto svi ne učestvuju u tome.
„Zašto imamo lekare koji su van pogona, ne ulaze u operacione sale? To su neka pitanja za koja postoji dugoročno i kratkoročno rešenje. Dugoročno bi bilo snimiti situaciju, videti gde je problem i u tom pravcu razvijati kvalitetan kadar. To ne možemo da se uradimo ni za narednih desetak godina“, naglašava on.
Prema njegovim rečima, u svojoj knjizi o zdravstvenom sistemu Srbije, u kojoj je poredložio čak 170 rešenja za probleme, predložio je i jedinstevni zdravstveni sistem koji bi mogao privremeno da reši problem.
Preko 75.000 građana je na listi čekanja RFZO: Koliko njih čeka na operacije srca u kliničkim centrima i institutima u Srbiji
„U državi imamo tri paralelna zdravstvena sistema – državni, privatni i vojni. Oni bi mogli da budu jedinstveni zdravstveni sistem, pa da svaki osiguranik sa svojom knjižiceom ode u bilo koji od njih. Veliki broj naiskusnijih lekara prešao je u privatno zdravstvo iz državnog, a taj sistem nije dovoljno iskorišćen, na primer, u oblasti ortopedije, oftalmologije gde su najduže liste čekanja“, priča taj srpski strzčnjak i dodaje da bi pre toga trebalo skenirati mrežu zdravstvenih ustanova koja je neophodna Srbiji.
„Da se vide gde su problemi i šta nedostaje i koji su normativi. Definiše se šta, na primer, jedan hirurg mora da uradi. Ali, ako imate samo jednog, recimo, u Boru ili Zaječaru, on je onda ispod niormativa. To je vrišteći problem. U ranijim analizama videli smo da je skoro 57 odsto lekara u Beogradu i Vojvodini, dok je 43 odsto u ostatku Srbije, uključujući i Kosovo. Postoji nepravilna distribucija lekarskog kadra. Trebalo bi da otvorimo karte i vidimo gde je stvarno problem. Zašto se neke operacije ne rade u svim regionima? Kada lekari polože specijalistički ispit stiču pravo i obavezu da rade to što su specijalizirali. Zašto se sve šalje prema Beogradu? Zašto neko neće da operiše u drugom gradu ako je položio specijalistički ispit – pitanja su koja postavlja Delić.
On dodaje da ima i dosta problema u rukovođenju zdravstvenim ustanovama.
„Svaki direktor mora da zna kako da vodi svoju ustanovu, dok današnji, u statusu v.d, neće ništa da zagrizu. Ovaj čovek je zagrizao u Nišu, direktor Klinike za kardiohirurgiju, prof. Dragan Milić, i pozdravljam njegovu ideju da se eliminišu liste čekanja za kardiohirurgiju, ali to nije dugoročno rešenje. To može da drži zdravstveni sistem, ali ne može da ga razvija. Mi smo to radili 90- tih, kada je sve nedostajalo, radili smo prekovremeno, vikendima obilazili pacijente i bili premoreni“, ističe Delić.
Na kraju kaže da kod nas postoji oblik „defanzivne medicine“:
„Lekari su uplašeni, odlaze, beže u privatni sistem, inostranstvo i to najbolji, dok nadležni ćute. To ćutanje nije mudrost, nego kukavičluk dok se sistem se raspada.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Tarik Cyril Amar
Rami G Khouri
Mort Laitner
Bradley Blankenship
visit website
