Pre nepune tri decenije je dr Zoran Đinđić definisao Srpsku radikalnu stranku ne kao političkog rivala i protivnika već kao virus i bolest, mentalitetski problem odnosno defekt.

Ova više puta potvrđena analiza ovih se dana svakodnevno pokazuje u postupcima naprednjačkim što u zemlji što u inostranstvu, kako na izborima za komoru medicinskih sestara i ostalih sličnih izbora, tako i u nastupima partijskih i državnih (nažalost) čelnika. Simptomi ove kolektivne sociopatske bolesti su: zatiranje stida i empatije – umesto političke odgovornost, delovanje se zasniva na napadima, odsustvu griže savesti i vređanju neistomišljenika; inat i vređanje umesto dijaloga – odbacuje se racionalna debata, a politika se pretvara u stanje stalnog konflikta i opsadnog (vanrednog) stanja; populizam i manipulacija – koristi se strah i očajanje masa radi kratkoročnih političkih poena.

Ovih nekoliko konstatacija kojima veštačka inteligencija definiše simptome ove bolesti treba zameniti ili dopuniti: Nedostatak ljudskosti, spremnost na zloupotrebu svih dostupnih (i otuđenih državnih) sredstava zarad očuvanja vlasti, pohlepa i sebičnost kao jedino „vjeruju“i vređanje elementarne inteligencije te ponižavanje bilo koga ko je na smetnji iz bilo kog razloga, uz vidljiv sadistički užitak.

I to je sve manje više poznato, a kome nije posle 35 godina iskustva sa SPS, SRS i SNS neće mu ni ovi redovi pomoć, pa ukoliko kojim neverovatnim slučajem i čita ovaj članak može i treba da ga odmah napusti, džaba mu.

Pa čemu Rade onda........

© Danas