Kao stalni dopisnik jugoslovenske novinske agencije Tanjug (koja nema ničega zajedničkog sa sadašnjim Tanjugom) iz Sofije u periodu 1989-1993. bio sam svedok burnih istorijskih događaja u susednoj Bugarskoj.

Prateći našu sadašnju situaciju i naročito previranja na opozicionoj sceni, sve se češće prisećam kako su Bugari u to vreme teško, ali uspešno, uspeli da se bez ozbiljnijih fizičkih obračuna i potresa oslobode okova totalitarne, višedecenijske vlasti Todora Živkova.

Nepun mesec dana po njegovoj smeni, u prestoničkom hotelu „Sofija“, u jednoj maloj, sporednoj i zadimljenoj prostoriji, grupi stranih novinara obratio se filozof Željo Želev, kasnije prvi predsednik postkomunističke Bugarske, saopštenjem da su se dvadesetak političkih partija, pokreta i udruženja građana, do skora ilegalnih, dogovorili da formiraju zajednički Savez demokratskih snaga (SDS), čiji je najvažniji, a kasnije se ispostavilo i jedini cilj bio – smena autoritarne vlasti pod kojom je Bugarska bila gotovo 45 godina.

Savez demokratskih snaga (SDS) okupio je raznorodne političke grupacije, vrlo različitih političkih programa i zahteva – od krajnje desnih, nacionalističkih i monarhističkih, pa preko ekoloških, sindikalnih, umerenih gradjanskih, zatim izrazito........

© Danas