Poaro P. je stupio u dom Državnog geografskog i kartografskog odeljenja.

Pre nego su se vrata za njim zatvorila, iza pulta iskorači portir u nagužvanom odelu i pođe mu u susret.

Bio je to isti onaj penzionisani bezbednjak sa glomaznom šapkom.

Pozdravio je detektiva uz poruku da je direktor u sobi.

„A on zna da dolazim?”, sumnjičavo će Poaro.

Portir ne odgovori.

Ćutke povede Poaroa kroz atrijum, pored sata sa klatnom koji je žurio.

Direktor je, kao i prošli put, bio srdačan prema Poarou.

Za razliku od prethodnog susreta sada je ponudio piće, žestinu i sokove.

Poaro je odbio, zahvalivši se.

Direktor nije bio sam u prostoriji.

Na otomanu je sedeo muškarac srednjih godina i vrlo strogog izraza lica.

Pijuckao je gazirani sok i pušio cigaretu.

„Da vas upoznam”, reče direktor. „Moj prijatelj, policijski inspektor.”

Poaro klimnu glavom i muškarac otpozdravi.

„Doneo sam........

© Danas