Međunarodni dan ljudskih prava slavimo desetog decembra jer je tog dana usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. U svojoj preambuli, ova deklaracija navodi da se ljudska prava u krajnjoj instanci brane silom i da su nam pravni mehanizmi potrebni da do ovog nasilja ne bi došlo, rečima:

Pošto je od krucijalne važnosti da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja”.

Ove godine Međunarodni dan ljudskih prava dočekujemo skromno, rekla bih, nikad skromnije, u krugu sugrađana koji preko ograde vire u privatno okupljanje koje već 8 meseci zloupotrebljava Ustav i Zakon Srbije da bi pristalice jedne političke partije držao na okupu ispred Narodne skupštine. Odatle zgodno, mogu da ometaju opozicione narodne poslanike da odu na posao u tu istu Narodnu skupštinu, da prete prolaznicima i napadaju novinare. Mogu i da održavaju vanredno stanje u gradskom saobraćaju i izmeštene linije autobusa koliko im se god prohte, da sprečavaju građanke i građane da šetaju javnom površinom i ugrožavaju zaštićene biljne vrste u Pionirskom parku.

Iako prijavljen kao javni skup, jasno je da Ćacilend to nije.

Nije javno okupljanje, jer da bi jedno okupljanje bilo javno, ono mora da bude na mestu koje je dostupno bez uslova ili pod istim uslovima, individualno neograničenom broju lica.

Nije javni skup jer ne ispunjava uslove iz Zakona o javnom okupljanju građana u pogledu vremena trajanja skupa. Skup može da traje od 6 do 24 časa. Ne može da traje neograničeno.

Nije javni........

© Danas