Najperverznije od svega je to što su otmičari raspoređeni po manje-više svim državnim institucijama koje plaćaju ti isti taoci da bi ih te iste institucije štitile upravo od tih istih otmičara

Kada gledate holivudski film u kome je u centru zbivanja talačka kriza, osnovna preporuka filmskih likova koji glume eksperte za rešavanje takvih situacija jeste da im je protok vremena najveći neprijatelj.

Zašto je to tako? Jednostavno, što duže talačka kriza traje, to i taoci više pate, otmičari postaju nervozniji, ali i pripremljeniji za konačan ishod – bilo pozitivan, ili pak negativan po njih. Istina je da ti isti otmičari postaju nesmotreniji kako vreme odmiče, ali i sve brutalniji. Taoci, opet, postaju sve očajniji, ali pojedini od njih i sve prkosniji, te spremniji da sopstvenim žrtvovanjem što pre oslobode ostale taoce.

Otmičari vremenom sve više pritiskaju, uvećavajući svoje zahteve ka trećoj strani kako bi taoci bili pušteni. Ponekad se desi da jedan broj talaca tokom krize bude pušten „u znak dobre volje“, ali to uglavnom znači da je potrebno napraviti neki ozbiljniji ustupak otmičarima – bilo u materijalnom smislu, bilo u vidu puštanja saradnika iz zatvora ili nečem trećem.

E sad, holivudski film se uglavnom završi hepiendom tako što otmičari bivaju likvidirani ili uhapšeni, dok većina talaca dočeka taj toliko željeni kraj krize.

„Ćacilend funkcioniše kao paravojni kamp bez kontrole“: Incident ispred Skupštine razotkrio bezbednosne propuste

Nije teško iz ovog nešto dužeg uvoda zaključiti kako se u današnjoj Srbiji u velikoj meri živi unutar sličnog scenarija, s tim što mi tu........

© Danas