Dolazim na lokaciju tri sata pre završetka izbora. Kod doktora sam poslednji put bio u četvrtom osnovne, kad sam imao magareći kašalj, a na Medicinskom fakultetu nikad. Ni na jednom fakultetu, štaviše, nisam nikad bio, Megaprc ne računam, sve dok nije stigao nalog da se umešamo u izbore za Studentski parlament, tačnije da našima obezbedimo većinu.

Sa pravnicima je bilo lako, zna se da su to gola govna. Sa medicinarima, ispostaviće se, malo teže. Pakiram bentli podalje od ulaza na faks, izlazim napolje, turam pištolj za pojas maskirnog šortsa koji sam obukao jer je ovih dana otišlo iznad dvadeset u hladu. Nosim letnju košulju sa motivima manastira Tumane. U nosu imam gram kokaina.

Začuđujuće veliki broj studenata glasa za našu listu, a nismo morali ni da im delimo šljage. Tu je Prda, nazvan tako zato što samo nešto prdi unaokolo. Jednom se snimao kako u stilu DŽemsa Bonda mlatara prangijom i sad mu se svi smeju. Ovo je šansa da popravi svoj imidž. Ugledavši me, prilazi i dodaje mi kovertu sa evrima.

Dva santimetra, drugi deo

Dva santimetra, drugi deo

„Dragiša, brate, evo nešto, od........

© Danas