Podizanje optužnog predloga protiv ministra Selakovića i ostalih u slučaju Generalštab označilo je novo podizanje uloga u borbi između predsednika i tužilaštva za organizovani kriminal.

Iako u ovom trenutku ne možemo ceniti sam optužni predlog pošto on nije dostupan javnosti – niti će verovatno biti pre početka suđenja – mnogo toga o ovom postupku možemo nazreti ako postavimo naizgled prosto pitanje: Zašto je tužilaštvo podiglo optužni predlog, a ne optužnicu?

Najčešće objašnjenje za ovo koje se moglo čuti u javnosti jeste kako za dela obuhvaćena optužnim predlogom (zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave) maksimalna zaprećena kazna iznosi 5 godina.

Međutim, ono što se javno nije moglo čuti je da delo zloupotrebe službenog položaja pored osnovnog ima i „kvalifikovane“ oblike, koji se razlikuju od osnovnog po visini imovinske koristi pribavljene izvršenim delom.

Već prvi kvalifikovani oblik propisan zakonom propisuje maksimalnu kaznu od 8 godina zatvora, ukoliko je vrednost imovinske koristi veća od 450 hiljada dinara. Taj maksimum se pomera na 12 godina ako vrednost koristi premašuje milion i pet stotina hiljada dinara.

S druge strane, korist pribavljena osnovnim oblikom krivičnog dela ne mora čak ni........

© Danas