Ako tramvaji nisu u mogućnosti da ispoštuju red vožnje i ako su ta odstupanja drastična, ako su retko kada napunjeni putnicima i ako im je održavanje ispod svakog minimuma estetike i pristojnosti, trebalo bi ih ukloniti iz ponude javnog gradskog prevoza dok se u budućnosti ne stvore uslovi za povratak ovih vozila na avenije i bulevare naše prestonice

Kada razgovaramo o problemima sa odvijanjem saobraćaja u našem glavnom gradu i gužvama koje su postale njegovo glavno obeležje, verovatno da nam je sasvim razumno da se zapitamo može li se nešto preduzeti da se takvo stanje promeni, da se gužve smanje, čak i nestanu?

Javni gradski prevoz služi za prevoz putnika širom Beograda, s jednog kraja na drugi, tokom celog dana, čitave godine, bez pauze. Za taj rad i tu potrebu koriste se, kao što nam je poznato, autobusi, tramvaji i trolejbusi.

Osnovni zadatak bilo koje od ove tri vrste prevoznih sredstava jeste da svoje putnike prevezu u što većem broju, po niskoj ceni, na najbrži mogući način, maksimalno bezbedno i onoliko komforno koliko je to pojedinim vrstama prevoza dato. I, naravno, pored svega toga vozila javnog gradskog prevoza moraju saobraćati između stanica – na vreme!

Kašnjenja iz bilo kog razloga, ma koliko razumljiva, nisu uopšte prihvatljiva. Zato je jedna od najvažnijih odlika javnog prevoza – da li vozilo dolazi na vreme ili kasni? Jer ako kasni, onda je prevoz nepouzdan, a ako je nepouzdan onda je dobrim delom neupotrebljiv.

Od metroa, letećih taksija i delfinarijuma do toga da nemamo ni tramvaj: Preti li Beogradu obustava saobraćaja na šinama?

Od metroa, letećih taksija i delfinarijuma do toga da nemamo ni tramvaj: Preti li Beogradu obustava saobraćaja na šinama?

Razlika između autobusa, trolejbusa i tramvaja je, pored izgleda i načina kretanja kroz grad, u jednoj vrlo važnoj osobini, a to je njihova fleksibilnost iliti prilagodljivost na uslove saobraćaja u kom učestvuju. I dok se autobusi smatraju izuzetno fleksibilnim, a trolejbusi samo delimično, dotle se tramvaj uopšte ne smatra fleksibilnim.

Ali, zašto je to tako? Prvo i osnovno, autobusi za svoje kretanje koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem i u tom smislu uopšte ne zavise od bilo kakvog spoljnog izvora energije, jer pogonsko gorivo nose sa sobom. Takođe, ne zavise ni jedan od drugog. Ako se jedan pokvari, drugi će ga zaobići i nastaviti dalje. Svaku prepreku mogu da zaobiđu makar to značilo da idu i ulicom kojom inače ne prolaze.

Kod trolejbusa koji trenutno prevoze Beograđane stvari su znatno komplikovanije, jer za svoj pogon koriste električnu energiju iz mreže koja je razvučena iznad ulice, duž trase kojom se kreću. Pa, ako dođe do kvara na nekom delu mreže, onda se svi trolejbusi koji su priključeni na nju zaustavljaju i tu više nema pomeranja dok se kvar ne otkloni. Svi smo nebrojeno puta videli kolike su kolone vozila i koliki je haos na ulicama kada trolejbusi stanu.

Ni same trole ne uspevaju uvek da održe kontakt sa mrežom. Za to su im potrebna dva uslova. Savršeno ravna podloga po kojoj se ova vozila kreću,........

© Danas