Poslednjih godina proširio se jaz između onoga što listopadni političari govore i onoga što se dešava u stvarnosti. Krivomisleći SNS političari, neopterećeni potrebnim znanjem, horski govore da je „zaustavljanjem izgradnje na mestu Generalštaba urušen ugled zemlje“. Predsednik SNS-a Miloš Vučević ide i dalje, pa tvrdi da smo „ludaci koji hoće da spale, da Srbiju bace na kolena, da je vrate u blato“.

Da li je baš tako? Ko stvarno urušava ugled Srbije?

Prvo, kakav ugled može da ima zemlja (čitaj: vlast) koja pred bivšim agresorom javno manifestuje udvorištvo, povijanje glave i koristoljubivu poslušnost. Sećanje na brutalno bombardovanje, ubijanje civila i dece nije sociološki ukras – ono je moralni kompas.

Te noći, 29. aprila 1999. godine, pogođene su zgrade Generalštaba, Savezne policije, televizijski toranj na Avali, stambena zgrada na Vračaru. Poginulo je troje ljudi, a povređeno čak 40 građana. Vrednosni i civilizacijski sunovrat ogleda se u tekućoj zaboravnosti naših (tadašnjih i sadašnjih) vlastodržaca koji su hrabro obećavali suđenje NATO liderima. Ti lideri su kasnije, na volšeban način, postajali savetnici Vlade ili počasni gosti na skupovima SNS-a. O tempora, o mores!

Drugo, kakav ugled može da ima zemlja (čitaj: vlast) koja je preuzela obavezu da delimično porušenu zgradu Generalštaba, vrednosno prepoznatljivu u svetskim okvirima, potpuno poruši, raščisti........

© Danas