Dugo se smatralo da je Moldavija zemlja iz koje se ljudi odvode radi seksualne eksploatacije ili kao jeftina radna snaga. Međutim, poslednjih godina i u samoj toj zemlji ljudi iz Azije ili Ukrajine drže se u ropstvu.

Trgovina ljudima može izgledati različito: žrtve su primorane da rade protiv svoje volje, da se prostituišu, da obavljaju kriminalne radnje ili bivaju prisilno udate. Koliki je stvarno obim problema teško je reći, jer je broj neprijavljenih slučajeva ogroman. Jasno je da je fenomen poslednjih godina u porastu.

Ujedinjene nacije procenjuju da više od 50 miliona ljudi širom sveta živi u situacijama koje se mogu nazvati „modernim ropstvom“.

Da li je Nemačka zaista „bordel Evrope“?

U Moldaviji se svake godine zvanično evidentira nekoliko stotina slučajeva. Prave brojke verovatno su u visokom četvorocifrenom rasponu – na to ukazuje i studija koju je 2019. naručila Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Svake godine hiljade poziva stižu u malu kancelariju u centru Kišinjeva, glavnog grada Republike Moldavije. Ljudi koji zovu često žele samo da saznaju kakvi su pravni okviri za rad u inostranstvu, da pitaju da li je ugovor o radu pouzdan, kako da se zaštite od eksploatacije.

Ali tu su i oni pozivi koje u moldavskoj sekciji međunarodne nevladine organizacije „La Strada“ nazivaju „SOS-pozivima“ – pozivi ljudi koji žive u situacijama koje nisu sami izabrali i iz kojih nema izlaza.

„Tada stupamo u kontakt sa policijom i dogovaramo sledeće korake“, kaže Tatjana Fomina, pravna savetnica i analitičarka u organizaciji „La Strada“. „U hitnim slučajevima obezbeđujemo siguran smeštaj, psihološku i medicinsku pomoć.“

Telefonska linija protiv trgovine ljudima jedno je od mnogih rešenja koje ova NVO nudi, a koja se od 2001. bori protiv trgovine ljudima, koje predstavlja teško kršenje ljudskih prava.

Tatjana Fomina se više od 20 godina bori protiv trgovine ljudima. U Moldaviji je malo ljudi koji se u toj oblasti bolje razumeju od nje. Kao analitičarka i pravna savetnica u NVO „La Strada“........

© Danas