Godinu dana od urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i vlast i dalje vode igru iznurivanja. Uoči masovne komemoracije 1. novembra, obe strane traže ton između sećanja i politike. I strategiju održivu do izbora.

Da su okolnosti u Srbiji normalne, Boris Kojčinović iz Novog Sada danas bi listao vodiče za master studije u inostranstvu. Umesto toga, uporedo lista literaturu za diplomski rad i spiskove volontera za protest.

Boris je jedno od lica studentskog pokreta koji je, kako kažu njegovi saborci, ogolio očiglednu istinu: da su korupcija i sistemski nemar doveli do toga da se 1. novembra 2024. betonska nadstrešnica na novosadskoj železničkoj stanici obruši i usmrti 16 ljudi.

Dojče vele o studentima u Srbiji: „Između nacionalizma i borbe za pravdu“

„Naša pobeda je što su ljudi shvatili da nešto ne funkcioniše i da nam treba pravedno društvo s institucijama koje rade“, kaže Kojčinović za DW.

Pod sloganom „Ruke su vam krvave“ i crvenim otiscima dlanova koji su preplavili i onlajn i oflajn prostor, pokret je prerastao u mrežu pristalica širom zemlje i dijaspore. Studenti su, želeći da se njihov vapaj za pravdom čuje što dalje, pešačili kroz gradove, razgovarali s ljudima i podstakli samorganizovanje – čak i obrise opšteg štrajka.

U tom maratonu završili su prvu godinu: naučili da planiraju, pregovaraju, izdrže – ali ne i da nateraju vlast da preuzme odgovornost.

Vlast je, s druge strane, pokušala sve: da „omekša“ studente jeftinim stambenim kreditima, profesore većim platama, a potom da zastraši pobunjene građane kampanjama targetiranja, fizičkim napadima i snažnim policijskim intervencijama. Nijedna taktika nije dala rezultat.

Protiv Vučića se bore „vučićizmom“: Dojče vele analizira sličnosti i razlike protesta u Srbiji danas i pre 25 godina

„To je ravnoteža nemoći“, rekao je ranije za DW politikolog........

© Danas