Ako se setite “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju” genijalnog Daglas Adamsa, i njegove premise da su ljudi praktično treća inteligentna vrsta na Zemlji – odmah posle miševa i delfina, posmatrajući naše društvo poslednjih godina i ja sam bio sklon tom mišljenju. Da smo, civilizacijski gledano, na lestvici solidarnosti i empatije zaista negde ispod miševa i delfina. Ali, zašto se tu zaustaviti?

Uzmimo mrave, na primer. Fascinantna stvorenja. Ako pratite kolonu mrava koja ide po hranu ili se vraća u svoje sklonište, i onda rešite da jednog od njih povredite, zgazite, videćete zapanjujuć prizor. Distalno od mesta opasnosti kolona će početi da se razilazi, mravi će oprezno početi da zaobilaze tu teritoriju, dok će se pojedini od njih vratiti da pokupe ranjenog drugara. Dve se moralne pouke iz ovoga mogu izvući. Prvo, ne može ih nijedno zlo zaustaviti na njihovom putu u bolje sutra. I drugo, najranjivije članove društva nikad ne ostavljaju na cedilu.

Iako mogu da povučem zanimljivu paralelu sa ovim što sam ispričao, i da vam ovde govorim o neljudskom šljamu iz šatorskog naselja Ćacilend, koje probija novo dno puštajući muziku majci koja se bori za pravdu za svoje poginulo dete, neću to učiniti. Dosta smo vremena potrošili na njih. Koristim ove redove da vam ukažem na jednu zanimljivu pojavu u Novom Sadu. Naime, grupa profesora koja podržava studente se okupila u jedan tim, izašla sa svojim kandidatom za dekana Medicinskog fakulteta, i oduvala ostalu dvojicu protivkandidata u prvom krugu.

Dok sedim u udobnosti svog doma i pišem ovu kolumnu, moram da vas nešto priupitam. Mislite li da je njima bilo lako?........

© Danas