Avdo nije sišao s kreveta, nije jeo i nije pričao s drugovima koji su ga povremeno obilazili.

Bio je jedini koji je toliko godina ležao u zatvoru bez posetilaca, pa su ga zbog toga sažaljevali poznati ankarski grubijani iz sedmog odeljenja, te su mu iz poštovanja zbog smrtne presude povremeno slali pozdrave i poklone za njegovo odeljenje.

Kada je do sedmog odeljenja stigla vest da je Avdo danas dobio tužne vesti, i ono je zapalo u tišinu.

Svi su se povukli u svoje krevete. Kao da je neko pogubljen, stala je i buka koja je s večeri dopirala kroz otvorene prozore iz mahale.

Zvuci mahale su nestajali samo kada bi neko bio pogubljen, cela mahala bi bila u žalosti.

Poslednja osoba koja je pogubljena u Centralnom zatvoru u Ankari bio je jedan oficir crnih očiju kojeg su i zatvorenici i čuvari oslovljavali s Pukovniče.

Pukovnik Talat Ajdemir bio je današnje ogledalo previranja u zemlji.

Podržao je vojni udar koji je pre pet godina sproveden protiv vlade Adnana Menderesa i zajedno je nastupao s mladim oficirima.

Ataturk je tvrdio da treba oštro zaustaviti svaki pokušaj sprečavanja revolucija i nalazio je da je pogubljenje Adnana Menderesa ispravno.

Adnan Menderes, koji se ranjen spasio u padu aviona u Londonu, nije mogao da se spasi od sopstvene vojske.

Onda su stvari dobile novi pravac. Kada su, nakon uspostavljanja nove vlasti, počeli da se isključuju mladi oficiri koji su organizovali vojni udar, prva reakcija je stigla od........

© Danas