Svake godine u ovo doba posetim beogradski Sajam knjiga, svake godine moj me srpski izdavač lepo pozove da uz kafu i rakiju na njihovom štandu upoznam ostale njihove takozvane domaće autore na čelu sa proslavljenom spisateljicom Mirjanom Bobić Mojsilović, i svake godine ja se pristojno zahvalim, jer ostale njihove takozvane domaće autore na čelu sa proslavljenom spisateljicom Mirjanom Bobić Mojsilović ja već odavno poznajem: svaki put oni onda pitaju u čemu je moj problem sa rečenom gospođom, i svaki put ja im lepo objasnim u čemu je moj problem sa rečenom gospođom.

I tako sve do sledeće godine, kada me moj srpski izdavač opet lepo dočeka u Hali 1 i pozove da uz kafu i rakiju na njihovom štandu upoznam ostale njihove takozvane domaće autore na čelu sa proslavljenom spisateljicom Mirjanom Bobić Mojsilović.

Sećam se kao da je bilo juče. Jesen je ratne 1991. godine, jugoslovenska vojska i crnogorski rezervisti pale i pljačkaju Konavle, beogradskom Knez Mihailovom ori se Baja Mali Knindža i „Morem plovi jedna mala barka“, a ja kao mladi reporter Slobodne Dalmacije sedim u nekom većem novinarskom društvu, pa komentarišemo lik i delo danas nepravedno zaboravljenog Nebojše Jevrića, koji je te nedelje u Dugi objavio reportažu sa dubrovačkog fronta pod naslovom „Gaćice hrvatske pevačice“, naslikavajući se u bazenu Tereze Kesovije sa sve donjim vešom iz njenog ormana. A novinarka Duge Mirjana Bobić Mojsilović egzaltirano onda u kafani tumači kako je reč o antiratnom štivu poslednjeg beogradskog boema i srpskog Ernesta Hemingveja. Nakon čega sam, razume se, časni skup poslao u pizdu lepu materinu i napustio kafanu, da rečenu gospođu nikad više ne vidim.

Ili barem da je ne vidim do pre nekoliko godina, kada me na sajmu knjiga u Beogradu moj srpski izdavač lepo pozvao da uz kafu i rakiju na njihovom štandu upoznam ostale njihove takozvane domaće autore na čelu sa proslavljenom spisateljicom Mirjanom Bobić Mojsilović.

Hoću da kažem, srpsko beščašće ima dugu i raskošno bogatu tradiciju: beogradska čaršija, recimo, i danas se hijenski smeje kad joj razbarušeni kafanski boem Jevrić pripoveda svoja herojska ratna priključenija, i pričajući o silovanjima u Bosni najpre mrtav ozbiljan objašnjava kako su „žene legitimni ratni plen“, pa mrtav smešan priča kako je ono na Palama zajebao američkog........

© Danas