Za kineskog lidera Si Đinpinga, Severna Koreja je sused koga Kina ne može ni da kontroliše niti da priušti da izgubi.

Dve strane često opisuju svoj odnos kao odnos „sklopljen u krvi“, što je referenca na Korejski rat.

Ipak, poslednjih godina, nepoverenje je zateglo veze.

A sada Peking pokušava da ponovo uspostavi kontrolu nad strateški važnim, ali duboko nepredvidivim partnerom.

Kina želi stabilnost na granici i uticaj u Pjongjangu, ali bez uvlačenja u krize izazvane nuklearnim ambicijama Severne Koreje.

Stoga će Sijeva poseta ove nedelje – stigao je u Pjongjang u ponedeljak 8. juna – verovatno biti manje o prijateljstvu, a više o uticaju.

Seul veruje da bi mogao pokušati da pozicionira Kinu kao posrednika između Severne Koreje i Sjedinjenih Država, ali Peking možda ima druge motive.

Zapadni diplomatski izvori kažu za BBC da je Kina sve više zabrinuta zbog rastućeg partnerstva između Pjongjanga i Moskve.

Posle sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom prošle nedelje, Si bi možda želeo da se uveri da takođe drži severnokorejskog lidera Kima Džong Una pod kontrolom, posebno zbog toga što Peking povećava prisustvo na globalnoj sceni.

Odlukom da se odmah posle toga uputi u Pjongjang, na prvo putovanje u inostranstvo 2026. godine, Si Đinping je samo naglasio važnost saveza sa nestabilnim susedom Kine.

Ove dve zemlje dele „strateški neophodni odnos koji nije nužno lišen trvenja“, kaže Eun Džu Čoi, stručni saradnik sa seulskog Instituta Sedžong.

Otopljenje zategnutih veza

Hlađenje između Pekinga i Pjongjanga bilo je vidljivo, čak i ako suptilno.

Jedva da su obeležili 75. godišnjicu diplomatskih odnosa u oktobru 2024.

Javne poruke bile su prigušene.

Kineski ambasador nije prisustvovao proslavama osnivanja Severne Koreje prethodnog meseca.

Nije bilo razmene mišljenja na visokom nivou tokom cele godine, što je u oštroj suprotnosti sa sve toplijim odnosima Pjongjanga sa Moskvom.

Ta rastuća bliskost sa Rusijom uznemirila je Peking.

Posle ruske invazije na Ukrajinu, Severna Koreja je proširila vojnu saradnju sa Putinom, što je kulminiralo sporazumom o međusobnoj odbrani koji je potpisan tokom Putinove posete Pjongjangu 2024. godine.

Oko 2.300 severnokorejskih vojnika je poginulo boreći se za Rusiju protiv Ukrajine, prema istrazi BBC-ja.

Pjongjang je takođe optužen za snabdevanje municijom Rusije u zamenu za naftu i pomoć, što je uzbunilo Vašington i njegove saveznike, a tiho potreslo Kinu.

„Kina želi da osigura da su njeni interesi u odnosu na Severnu Koreju zaštićeni u vreme brzog približavanja između Moskve i Pjongjanga“, dodaje Ankit Panda, specijalista za nuklearnu politiku u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir.

Ali Kim ne može sebi da priušti ni otuđivanje najvećeg izvora pomoći.

Kineski izvoz u Severnu Koreju skočio je na oko 2,3 milijarde dolara prošle godine, što je najviši nivo u poslednjih šest godina.

Putnički železnički saobraćaj između Pekinga i Pjongjanga ponovo je pokrenut ranije ove godine nakon šestogodišnje pauze.

Analitičari kažu da je i ovo proračunati pokušaj Pekinga da vrati Pjongjang u njegovu orbitu.

Za Kima, to........

© Danas