Upozorenje: Članak sadrži slike koje bi neke čitaoce mogle da uznemire

Kompjuterski naučnik sa univerziteta na severu Engleske proučava sliku leša u pokušaju da reši misteriju koja opseda Bliski istok skoro 50 godina.

„Ovako izgleda sada?“, pita sumnjičavo Hasan Ugail profesor sa britanskog Univerziteta u Bredfordu.

Digitalizovana fotografija prikazuje raspadnuto lice i spremno je da bude propušteno kroz specijalni algoritam za BBC-jevu istragu.

Autor originalne fotografije nastale 2011. je novinar koji je video telo u tajnoj mrtvačnici u libijskoj prestonici.

Rečeno mu je da bi to mogao da bude harizmatični klerik Musa al-Sadr, nestao u Libiji 1978. godine.

Sadrov nestanak iznedrio je bezbroj teorija zavere.

Neki veruju da je ubijen, dok drugi tvrde da je još živ i da ga drže negde u Libiji.

Za njegove vatrene pristalice, Sadrov nestanak izaziva isti nivo intrige kao ubistvo američkog predsednik Džona F. Kenedija 1963. godine.

Naša duga istraga je toliko bila osetljiva da smo moj tim iz BBC Svetskog servisa i ja završili u pritvoru u Libiji na nekoliko dana.

Emocije su povišene zato što Sadra toliko obožavaju njegovi sledbenici, ali i zbog političke reputacije, pošto je zastupao rodne tada marginalizovane libanske šiite, i kao šireg verskog vođu.

Njegove pristalice su mu dodelile titulu imama, neobičnu za život jednog šiitskog klerika koja mu je dodeljena kao priznanje za njegov rad u ime šiitske zajednice.

Sadrov misteriozni nestanak pojačao je njegovu emocionalnu snagu zato što odražava sudbinu prema najvećoj grani šiitskog islama poznatoj kao Dvanaestnici – „skrivenog“ 12. imama, koji je nestao u 9. veku.

Šiiti dvanaestnici veruju da 12. imam nije umro i da će se vratiti na kraju sveta da donese pravdu na Zemlju.

Sadrov nestanak je verovatno izmenio sudbinu politički, verski i etnički najnestabilnijeg regiona na svetu – Bliskog istoka.

Neki veruju da je iransko-libanski klerik bio na ivici da iskoristi vlastiti uticaj da povede Iran.

Kao rezultat toga, čitav region u umerenijem pravcu u vreme kad je nestao, u praskozorje Iranske revolucije.

Mnogo toga je zavisilo od napora za identifikaciju na Univerzitetu u Bredfordu.

Novinar koji je načinio fotografiju rekao nam je da je telo bilo neobično visoko, a za Sadra se govori da je bio visok 1,98 metara.

Ali dotično lice je posedovalo jedva prepoznatljive crte.

Možemo li sada konačno da razrešimo misteriju?

Potičem iz sela Jamuneh, visoko u planinama Libana, gde se odavno prenose priče o stravičnoj zimi iz 1968. kad se, pošto se zajednica opustošena u lavini, Musa al-Sadr probio kroz duboki sneg da bi pritekao selu u pomoć.

Začuđenost sa kojom seljani sada prepričavaju tu priču odražava koliko je on u međuvremenu pretvoren u mit.

„Bilo je to kao u snu… Hodao je po snegu, prećen svim ostalim seljanima.

„Pratio sam ga samo da dodirnem njegovu odeždu imama“, ispričao mi je jedan seljanin pozivajući se na njegova sećanja četvorogodišnjaka.

Te 1968. godine, Sadr nije bio dobro poznat u izolovanom selu kao što je Jamuneh, ali je polako počeo da stiče slavu u čitavoj zemlji.

Do kraja te decenije postao je uticajna ličnost u Libanu, poznata po zagovaranju međuverskog dijaloga i nacionalnog jedinstva.

Njegov status najbolje se odslikava u počasnoj tituli „imama“ koju su mu dodelili sledbenici.

Sadr je 1974. pokrenuo Amal, Pokret razbaštinjenih, društvenu i političku organizaciju koja je tražila proporcionalno zastupanje za šiite i društvenu i ekonomsku emancipaciju za siromašne, bez obzira na veru.

Toliko je čvrsto rešio da izbegne sektaške........

© Danas