Isporuka turskih dronova-kamikaza Kosovu dovela je do nove, kratkotrajne, krize u već napetim odnosima Beograda i Prištine, ali i do oštre izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije na račun politike Ankare.

Iako je samo dan kasnije, predsednik Vučić je ublažio retoriku, ova kriza je pokazala kakva je pozicija Turske i njene politike u regionu.

Turska je poslednjih godina povećala izvoz na Balkan, ali su ugovori iz oblasti vojske i odbrane sa različitim zemljama dospeli u centar medijske pažnje.

Stručnjaci tvrde da ovakvi potezi predstavljaju značajno odstupanje od politike „meke moći“ usmerene na kulturnu diplomatiju koja je primenjivana do pre jedne decenije.

BBC na turskom je istraživao je kako se politika ove zemlje prema Balkanu promenila poslednjih godina.

Albanija, Kosovo, Rumunija i Srbija su među desetinama zemalja sa kojima je Turska nedavno proširila mrežu izvoza naoružanih bespilotnih letelica.

Slično tome, Turska proširuje saradnju u ovoj oblasti potpisivanjem okvirnih vojnih sporazuma sa mnogim balkanskim zemljama.

Jedan od najznačajnijih takvih sporazuma bio je sporazum potpisan 2024. između Otokara, koja posłuje u okviru kompanije Koč Holding, i rumunskog Ministarstva odbrane za tender za oklopna vozila vredan približno 857 miliona evra.

Neki stručnjaci smatraju da je ovaj razvoj događaja „značajna prekretnica u turskoj politici na Balkanu u poslednjoj deceniji“.

Tokom premijerskog mandata Ahmeta Davutoglua između 2014. i 2016, na Balkanu je sprovođena politika „meke moći“ koja je davala prioritet kulturnim i verskim vezama.

Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, rekao je za BBC na turskom da je posle pokušaja puča 2016, koji je usledio nakon Davutogluovog odlaska, predsednik Redžep Tajip Erdogan „postao lice lične diplomatije“ i naglašavao ekonomska ulaganja.

„Postoji više naznaka da Turska kroz bezbednosnu saradnju i vojnu industriju pokušava da stekne isti uticaj koji je ranije imala kroz škole kroz bezbednosnu saradnju“.

„To je trenutna filozofija turskih političara: davanje stipendija studentima za učenje turskog jezika je u redu, ali ako imate lokalnu odbrambenu saradnju, to stvara mnogo veći i jači politički uticaj“, rekao je Vuksanović.

Turska saradnja na Balkanu nije ograničena samo na odbranu.

Mehmet Ugur Ekindži, istraživač u Fondaciji SETA, kaže da „tržište oblikuje investicije“.

„Turske kompanije ulaze na Balkan u oblastima gde su jake i imaju mogućnosti“, kaže on.

Ekindži ističe da su turske kompanije........

© Danas