Svi mi volimo da mislimo da su naša osećanja i emocije pod našom kontrolom, ali da li su?

Naučnici odavno znaju da hemijski glasnici zvani neurotransmiteri imaju ogroman uticaj na naš mozak.

Kako naučnici saznaju sve više, oni otkrivaju da hormoni takođe mogu da nam pobrkaju stvari u glavi na neočekivane načine.

Sada neki ljudi pokušavaju da iskoriste to znanje da bi pronašli nove načine za lečenje stanja kao što su depresija i anksioznost.

Hormoni su hemijski glasnici koje ispuštaju određene žlezde, organi i tkiva.

Oni ulaze u krvotok i putuju po telu, nakon čega se vezuju za receptore na nekom konkretnom mestu.

Ovo vezivanje služi kao neka vrsta biološkog „rukovanja“, koje telu govori da nešto uradi.

Na primer, hormon insulin govori jetri i ćelijama mišića da usisaju višak glukoze iz krvi i pohrane ga kao glikogen.

Naučnici su do sada identifikovali više od 50 hormona u ljudskom telu.

Oni zajedno uspevaju da sprovedu stotine telesnih procesa, među njima rast i razvoj, seksualnu funkciju, reprodukciju, ciklus san-budnost i – vrlo važno – održavaju mentalno zdravlje ljudi.

„Hormoni istinski utiču na naše raspoloženje i naše emocije“, kaže Nafisa Ismail, profesorka psihologije na Univerzitetu u Otavi, u Kanadi.

„Oni to rade tako što imaju interakcije sa neurotransmiterima, koji se proizvode i luče u određenim regijama mozga, ali i tako što utiču na smrt ćelija i neurogenezu – kad nastaju ili umiru novi neuroni.“

Učestalost poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su depresija, anksioznost i post-traumatski stresni poremećaj (PTSD) veća je tokom krupnih hormonalnih tranzicija.

Ovo posebno važi za žene.

Stopa depresije je suštinski ista između dečaka i devojčica tokom detinjstva, ali u vreme adolescencije, devojčice su dvaput sklonije od dečaka da budu depresivne, što je razlika koja ostaje tokom čitavog života.

Mogu li, dakle, hormoni biti krivi za to?

Možda vas neće iznenaditi da, ako ste žena, polni hormoni značajno utiču na vaše raspoloženje.

U danima i nedeljama pred menstruaciju, nivoi estrogena i progesterona opadaju, poklapajući se s osećanjem razdražljivosti, iscrpljenosti, tuge i anksioznosti kod nekih žena, ali ne i kod svih.

Neke žene čak mogu da iskuse premenstrualni disforični poremećaj (PMDD), teži poremećaj raspoloženja povezan sa hormonima, koji karakterišu promene raspoloženja, anksioznost, depresija i ponekad suicidalne misli tokom dve nedelje pred menstruaciju.

„Za mnoge žene sa PMDD-om to je veoma hroničan problem sa kojim se nose svakog meseca i može da ima zaista snažan uticaj na živote ljudi“, kaže Lisa Hantso, docentkinja psihijatrije i bihejvioralnih nauka u Školi medicine na Univerzitetu Džons Hopkins, u SAD.

S druge strane, visoki nivoi estrogena neposredno pred ovulaciju povezani su s osećanjima blagostanja i sreće.

U međuvremenu, alopregnanolon, proizvod razlaganja progesterona, takođe je poznat po umirujućim efektima.

„Ako date nekom injekciju alopregnanolona, to će ga opustiti“, kaže Hantso.

I ne moraju žene da se nose samo s onim „periodom u........

© Danas