Nakon što je dvaput zaredom odigrao ulogu domaćina, kineski vođa Si Đinping će sada biti gost – u Severnoj Koreji.

Nestrpljivo očekivani samit 8. i 9. juna stiže posle čajanke Sija Đinpinga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom prošlog meseca.

Odlukom da se odmah posle toga uputi u Pjongjang, na prvo putovanje u inostranstvo 2026. godine, Si Đinping je samo istakao važnost saveza sa nestabilnim susedom Kine.

Ove dve zemlje dele „strateški neophodni odnos koji nije nužno lišen trvenja“, kaže Eun Džu Čoi, stručni saradnik sa seulskog Instituta Sedžong.

Pored minuciozno režiranih javnih interakcija, susret će pružiti priliku i Pekingu i Pjongjangu da daju svežu transfuziju partnerstvu „sklopljenom u krvi“ posle problematične prošlosti.

Odnos ljubavi i mržnje

Od samog starta, dve socijalističke države izvodile su složenu tačku balansiranja između uticaja i samostalnosti – dodatno komplikovanu vezama Pjongjanga sa njegovim drugim severnim susedom.

U Korejskom ratu (1950-1953), Kina je žrtvovala stotine hiljada vojnika u borbi za stvar Severne Koreje.

„Ako nemate usne, zubima će biti hladno“, čuveni je opis kineskog vođe Mao Cedonga strateške važnosti Severne Koreje za njegovu zemlju.

Ali osnivač Severne Koreje, njen vođa Kim Il Sung, tražio je veće vojne garancije, i formalizovao savez sa Sovjetskim Savezom 1961. godine.

Nekoliko dana kasnije, sklopio je novi vojni pakt sa Kinom.

Pod ideologijom Kima Ila Sunga zvanom Džuče, Severna Koreja bi na kraju trebalo da postigne samoodrživost.

Time što je obezbedila vojnu podršku obe velike sile značilo je da će biti manje rizika po nju da postane satelitske država bilo koje od njih.

U ono vreme, Pjongjang je zavisio od Sovjetskog Saveza za ekonomsku pomoć i naftu.

Glad je u međuvremenu primorala kineske državljane da pređu reku Tumen.

Neki od njih su se čak školovali u Severnoj Koreji, verujući da je njen prosvetni sistem bolji.

Ali Severna Koreja je izgubila vojnog saveznika i glavni izvor ekonomske podrške nakon raspada SSSR-a 1991. godine.

To je takođe utrlo put Kini, koja se u tom trenutku nalazila u usponu, za preuzimanje uloge glavnog pokrovitelja Pjongjanga.

Kina ostaje najveći trgovinski partner Severne Koreje, što za nju predstavlja investiciju u stabilnost u komšiluku i protivtežu Južnoj Koreji, koja je u savezništvu sa SAD.

„Kina obezbeđuje sasvim dovoljno privredne podrške da spreči pad režima, ali aktivno izbegava ono........

© Danas