Univerzitet je srpski heroj. A nedavno se velika tabloidna prašina, pištanje i režimsko likovanje vozdiglo zbog relativnog pada Univerziteta u Beogradu na izvesnoj Šangajskoj listi. Jer, ovaj univerzitet više nije u prvih 500, već prvih 600 najboljih univerziteta na svetu (novosadski do juče beše u prvih 1000). O, jeresi! Uzgred, na planeti ima oko 35.000 univerziteta. Ali, biće da se našem univerzitetu i univerzitetlijama to jedino može spočitati, pa daj šta daš. I deder osnivaj crkveni univerzitet.

Međutim, za neuke i svesno zaboravne usred predizborne kampanje pod šatrom, još jednom valja ponoviti. Niti jedan kriterijum po kojem se rangiraju univerziteti na Šangajskoj listi se ne odnosi na univerzitetsku nastavu i njen kvalitet. Niti npr. na istoriju i reputaciju, društveni i ekonomski kontekst, studentsko iskustvo, ili zapošljivost diplomaca nekog univerziteta. Ova lista je isključivo rang-lista istraživačke izvrsnosti (i to ekstremne i gotovo elitne), a ne opšteg kvaliteta univerziteta. „Šangaj“ se nimalo ne bavi nastavom, i koja je jedina bila obustavljena zbog studentskih protesta i blokada. Dakle, nigde veze.

A čime se onda bavi, i o čemu se tu zapravo radi? Kriterijumi tzv. Šangajske liste (zvanično: „Akademsko rangiranje univerziteta na svetu“ ili ARWU) se odnose jedino na: (1) broj nobelovaca bivših i sadašnjih (30% ocene u rangiranju), (2) broj svetski najcitiranijih istraživača (20%), (3) broj naučnih radova u najelitnijim časopisima Science i Nature (20%), (4) broj objavljenih radova u međunarodnoj bazi časopisa Web of Science (20%) i (5) naučni učinak po zaposlenom (10%), i to je to. A kako se tu „snašao“ Univerzitet u Beogradu? Nobelovci, bivši i sadašnji – nula. Najcitiraniji – 5,7 (nije sjajno, nije ni očajno). Časopisi Science i Nature – takođe nisko. Web of Science publikacije – 38,6. Per kapita učinak – 16,3. Dakle, najveća „slabost“ Univerziteta u Beogradu uopšte nije broj naučnih radova u međunarodnim časopisima (on je relativno snažan upravo na tom kriterijumu), već oblasti u kojima Beograd objektivno ne može da trči međunarodnu trku.

Koga odabiramo za svoje heroje – Živojina Mišića i Koču Popovića ili – Ratka Mladića?

Koga odabiramo za svoje heroje – Živojina Mišića i Koču Popovića ili – Ratka Mladića?

Suština je da je Šangajska lista napravljena tako da posebno nagrađuje onu vrhunsku, ekstremno koncentrisanu naučnu izvrsnost, a ne samo veliku naučnu produkciju. Dakle, Nobelove........

© Danas