Ne, neće biti izbora. Biće borbe za vlast. Znam da to izgleda isto, ali samo izgleda. U normalnim državama izbori su nadmetanje, neka vrsta društvenog višebojnog sporta, prilika da se proverite i izmerite, potvrdite ili utvrdite, pobedite ili izgubite, iznenadite ili razočarate. U Srbiji preostala je gola borba za vlast. Dve strane, dve opcije, dva sveta, dve Srbije.

Vlast se može dobiti i izgubiti na izborima, ali se može odbraniti i dobiti i na ulici. Ulica i izbori više nisu dva različita puta, već više liče na dve stanice, samo je raspored nepoznat.

Više puta sam od predstavnika građansko-studentskog pokreta čuo nepokolebljivo uverenje da je pobeda ili izvesna ili već ostvarena. Razumljiva je euforija posle istorijskih okupljanja u Beogradu (niz će se nastaviti i u drugim gradovima), logičan je i optimizam kada se pogleda seizmograf koji je u poslednjih šest meseci zabeležio takve društveno-političke potrese koje nijedna evropska vlada ne bi izdržala).

Ta akumulacija energije, očekivanja, frustracije, besa, ogorčenja – to je zapaljiva smesa koja može, ali ne mora biti iskorišćena kao gorivo, i koja ne mora, ali može biti upotrebljena kao eksploziv. Izbori mogu biti upaljač koji će započeti lančanu, kontrolisanu reakciju u motoru sistema ili upaljač koji će zapaliti fitilj dinamita koje obe strane već postavljaju u temelje.

Studenti ne samo da ubeđuju građane de pobeđuju, već počinju sa ubeđivanjem da su već pobedili. To ubeđivanje nailazi na otvorena vrata kod velikog broja stanovništva koje ne samo da u to veruje, već i ne pristaje ni na šta manje no na pobedu, i to ubedljivu, nesumnjivu, neospornu! Takav pristup nije adekvatan takmičaru, već........

© Danas