Svedoci smo sumraka ekonomije pažnje i nastanka ekonomije namere. Trgovci pažnjom vladaju duže od jednog veka, od tabloidnih novina i kontroverznih radijskih komentatora, do klikbejta na društvenim mrežama. Ali ta imperija se urušava. Veliki medijski izdavači su izgubili 50% onlajn saobraćaja od kada Gugl pretraga nudi pregled rezultata uz pomoć veštačke inteligencije. Industrija digitalnog oglašavanja vredna 685 milijardi dolara zapala je u egzistencijalnu krizu jer ljudi koriste AI alate koji ne klikću na oglase. Optimizacija pretrage (SEO), ta mračna veština koja je oblikovala dve decenije veb sadržaja, puca po šavovima od kada pretraživači ne usmeravaju korisnike na sajtove.

Tri su nova signala koji ukazuju na ono što bi verovatno moglo da zameni ovaj poredak u rasulu. Prvo, alati veštačke inteligencije sada čuvaju naše razgovore u trajnom pamćenju, učeći ne samo šta pitamo i čemu smo skloni, već i putanju naših interesovanja tokom dužeg vremena. Drugo, tržišta predviđanja su skočila na preko dve milijarde dolara u nedeljnom obimu, prebacujući našu potragu za odgovorima na tržišne mehanizme koji sintetišu kolektivnu inteligenciju i tako pretvaraju neizvesnost iz ciklusa vesti u tržišni ciklus. Treći obrazac je zasnovan na nalazima istraživača da razgovori sa veštačkom inteligencijom tipično obuhvataju više pitanja po korisniku, ali to mogu da potvrdim samo na svom primeru: koristim veštačku inteligenciju ne da bih dobila odgovor, već da bih shvatila šta u stvari hoću da pitam. Moja istorija razgovora sa veštačkom inteligencijom puna je ponavljajućih segmenata dijaloga koji počinje jednim pitanjem, a završava se na sasvim drugom mestu – dok svaka interakcija usavršava ne samo odgovor, već i sâmo pitanje.

To nas dovodi do nečega što nazivam „grafikon radoznalosti“: krivulja koja ne prati samo ono što nam privlači pažnju (kao grafikon interesovanja na društvenim mrežama), već mapira evoluciju naših pitanja tokom dužeg perioda. Svaka naša digitalna interakcija produbljuje razumevanje veštačke inteligencije ne samo onoga što znamo, već i onoga što još ne znamo da pitamo. Uskoro bi to razumevanje moglo da profitira od usmeravanja putanje naše radoznalosti, koja može postati predmet trgovine – naše nedoumice mogu se pakovati kao finansijski derivati, dok se naš AI alat kladi na to šta će biti naše sledeće pitanje.

Neki istraživači nazvali su ovaj fenomen ekonomijom namere. Sistemi veštačke inteligencije prikupljaju, komercijalizuju i potencijalno manipulišu namerama korisnika. A to je tek vrh ledenog brega. Primećeno je fundamentalno restrukturiranje načina na koji informacije teku kroz ljudsko društvo. U ekonomiji namere sistemi veštačke inteligencije se nadmeću u predviđanju i oblikovanju onoga što korisnici traže pre nego što oni postanu svesni da to traže. Infrastruktura koja nastaje je većini nas nevidljiva. Ona određuje ne samo šta vidimo već i šta želimo da vidimo pre nego što smo i mi sami svesni te želje.

Ovaj preokret je dublji od promene poslovnog modela ili platforme. Kada mašine obrađuju beskonačno mnogo informacija bez marginalnih troškova i savršeno pamte naša interesovanja, bitka za demokratiju se pomera sa vidljivog terena sadržaja na skriveni sloj u kom se oblikuje sama ljudska radoznalost. Pitanje više nije ko kontroliše šta čitamo, već ko kontroliše šta ćemo pitati. To je ekonomija namere, gde najvredniji predmet trgovine nije naša pažnja već naša radoznalost.

Da bismo razumeli kako namera zamenjuje pažnju, treba ispitati fundamentalnu inverziju koja se odvija u protoku informacija. Kada danas postavite pitanje veštačkoj inteligenciji, ona........

© BUKA Magazin