Istorija je od kada je sveta i veka učiteljica života. Biti mudar znači poznavati svoju prošlost i izbegavati greške iz iste. Iz konstatacije „poznavati svoju prošlost“, posebno je bitno podvući reč svoju. Poznavanje nacionalne istorije preduslov je mudrosti, bistrine i širine čoveka, ali i čitavog naroda.

Valjda baš zato je strani okupator uvek najpre zabranjivao, prepravljao i uništavao prvo srpski jezik i istoriju, pa tek onda resurse, puteve…

Iako danas zvanično nismo pod okupacijom, izučavanje i prezentovanje srpske istorije predstavlja svojevrsnu jeres u javnom mnjenju Srbije. U tom istom, nakaznom, javnom mnjenju, već godinama je „jeretik“ naš današnji sagovornik, profesor doktor Miloš Ković. Imali smo čast da u ovom, Nikoljdanskom intervjuu, sa profesorom razgovaramo na sve bitne istorijske, ali i društveno-političke teme.

Profesore, ako se za nekog srpskog intelektualca može reći da se u prvim decenijama 21. veka, ne samo politički angažovan, već daje sve što može na buđenju nacionalne svesti, za šta podnosi nemale lične žrtve, onda ste to sigurno Vi. Politička kriza u Srbiji je nikada dublja. Da li vidite rešenje ove situacije u skorijoj budućnosti? Da li su studenti dovoljno nacionalno svesni, te kolika je realna snaga njihove liste?
– Obnova Svetosavskog i Kosovskog zaveta, sopstvenog duhovnog i istorijskog iskustva, bez potpadanja pod uticaj pomodnih ideologija – to je danas, za nas, prvi i osnovni uslov opstanka. Pobuna protiv režima koji je izdao Kosovo i Metohiju, koji ispunjava gotovo sve naloge NATO država, rasprodajući našu privredu, rudna bogatstva, školstvo, čak i sećanje na genocid u NDH (smanjivanje broja žrtava Jasenovca, odbijanje rezolucije o genocidu u NDH) i rat 1999. (prodaja zgrade Generalštaba Amerikancima), legitimna je i opravdana.

Ali, neverovatno je da, usred priprema NATO pakta i Rusije za opšti rat, kada su i Srbija i Srpska opkoljene neprijateljski raspoloženim susedima, članovima NATO, naoružanim do zuba, sa NATO trupama na sopstvenoj teritoriji (na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj), sa iskustvom genocida iz 1914-1918, 1941-1945, 1991-1999, među našim studentima i danas cvetaju prozapadne liberalne, pa čak i titoističke, jugoslovenske ideologije.

Verujem da je tu reč uglavnom o uticaju profesora i roditelja, ljudi koji još žive u nekim davnim, prohujalim vremenima. Takve ideje, osim toga, neguju i mediji u Srbiji, kako režimski, tako i opozicioni. Glavni ton protestima, u koje su se uključile stotine hiljada građana, daju tobože opozicioni mediji u britanskom vlasništvu, koji se od svog osnivanja ističu napadima na Srpsku pravoslavnu crkvu, Republiku Srpsku, Rusiju.

Među studentima ima mnogo istinskih rodoljuba i to se videlo po njihovim trobojkama i nacionalnim simbolima. Ali, i oni su za svoje predstavnike uzeli profesore, tobožnje nacionaliste koje su im, opet, preporučili ovi mediji. Sva sam ta pitanja postavljao od samog početka protesta.

Sada vidimo slabljenje pokreta i širenje unutrašnjih, međusobnih sukoba. Mnogo se političkih šićardžija ušunjalo među studente. Neke opozicione stranke kao da se okreću protiv ovog pokreta, verovatno u strahu da će im on oduzeti glasače. Ako se ovako nastavi, Studentska lista biće samo još jedna opoziciona grupacija. Ponešto se ipak postiglo. Mnogo ljudi oslobodilo se straha i ucena uz pomoć kojih ovaj režim već predugo vlada. Amerikanci su, kako javljaju mediji, odustali od kupovine zgrade Generalštaba. Rio Tinto se,........

© Нови Стандард