„Gde je porast greha, tu je i veća blagodet“ – piše apostol Pavle u Rimljanima 5:20, dok u Rimljanima 3:7–8 postavlja identično pitanje koje je vekovima zbunjivalo teologe: kako zlo i patnja mogu zapravo da proizvedu veće dobro? Ova kontradikcija, jedna od najkontroverznijih u celom Svetom pismu, postaje neočekivani ključ za razumevanje Pluribusa.

U svojoj novoj seriji Pluribus, Vins Giligen, autor kultnih ostvarenja „Breaking Bad“ i „Better Call Saul“, u devet epizoda, isporučuje retko viđeno filozofsko, gotovo metafizičko iskustvo, zamaskirano u formu televizijskog narativa. Pluribus nije laka serija za gledanje, niti pokušava to da bude. Njena statična naracija, spor tempo i gotovo potpuna dominacija glavne protagonistkinje ekranom — mnogima će delovati frustrirajuće, pa i odbojno. Ali, ova serija nije zamišljena kao narativni spektakl, već kao misaono iskušenje — filozofsko, duhovno pa i teološko meditativno putovanje koje od gledaoca ne traži identifikaciju, već spremnost da se zapita šta je zapravo cena ljudske slobode.

Sve počinje kao čista SF žanrovska distopija: iz dubina svemira stiže neobjašnjiv signal, a ubrzo potom na Zemlji se pojavljuje nepoznati virus koji se širi zastrašujućom brzinom, prelazeći granice, jezike i kulture. Čovečanstvo biva „zaraženo“ kolektivnom svešću — procesom koji briše unutrašnje konflikte, strahove i emocionalne disonance.

Na jedan panteistički način, briše im u potpunosti individualnost, pa ljudi postaju Jedno, U klasičnim apokaliptičnim pričama, ovakav scenario bio bi uvod u haos i nasilje.........

© Нови Стандард