U petak 24. novembra, kada se ovaj tekst bude pojavio pred čitaocima, u velikoj sali Kinoteke održaće se veče pod nazivom „Vidici i ideje”. Skup na kome će govoriti šest uglednih srpskih intelektualaca posvećen je obeležavanju osam decenija od rođenja Dragoša Kalajića.
Ove godine navršilo se i 18 godina od njegove smrti. Nažalost samo je Smak sveta doživeo novo skorašnje izdanje (Protić je objavio u svojoj sada već blaženopočivšoj izdavačkoj kući „Mir”), a ostale knjige mogu se naći samo po antikvarijatima. Bilo je reči da se pojave Izabrana ili Sabrana dela, no do sada nije došlo do realizacije. Slike naravno imaju svoj život i vrednost koja raste iz godine u godinu. Neke su i u Muzeju savremene umetnosti, no knjige i ukupno pisano stvaralaštvo koje uključuje i izdavaštvo, urednički rad, predgovore, temate, intervjue itd. daleko je od mesta koje mu po kvalitetu, inovativnosti i značaju zaista pripada. Paradoks je da ti redovi nikada nisu bili aktuelniji nego sada, a da je do njih nemoguće doći u regularnoj prodaji.
Najozbiljniji pokušaj sistematizacije i približavanja tog stvaralaštva nalazi se na stranici dragoskalajic.com o kojoj se brinu porodica i Branislav Matić. Ona predstavlja odličan uvod u osnovna područja rada i osnovne ideje ovog krajnje zanimljivog stvaraoca i ličnosti kakvu je teško naći u našem kraju sveta. Tokom relativno kratkog, ali burnog i ekstremno ispunjenog, života video je, prošao, čuo, pročitao i istražio svetove o kojima ovde ljudi nisu mogli ni da sanjaju. Nije se mnogo osvrtao na to kako će sve to da deluje na malograđansku čaršiju, jasno je prezirao svoje protivnike, izdajnike i posebno one koji su živeli bez ikakvih ideala, prihvatajući svaku ideologiju koja bi im obezbedila lagodan i bogat život. Bio je senator Republike Srpske, slikar, novinar, pisac, voditelj televizijskih emisija, autor izvanrednih televizijskih intervjua sa nekim od najvećih evropskih stvaralaca druge polovine 20. veka itd.
Pregled njegovog opusa danas izgleda zapanjujuće posebno ako se stavi u kontekst vremena u kome je živeo i stvarao. On je, naime, 1960-ih godina otišao u Italiju da studira savremenu umetnost, ali je tamo nastavio i strahovito široko opšte obrazovanje na literaturi evropskog klasicizma i posebno korpusa nove evropske desnice, odnosno sinteze takozvane „Filozofije tradicije” i mislilaca konzervativne revolucije. Iz njegovih zapisa i dela vidi se da je tokom tog perioda ušao u razne zanimljive krugove evropske aristokratije, ezoterije i tajnih društava, da je upoznao mehanizme kojima se stvarno donose odluke i spoznao agendu onih koji danas upravljaju svetom. S druge strane, jasno je formirao kanon onoga u šta veruje i šta čini normativni sistem za koji se vredi boriti. Osnovno je – biti uvek uz svoj narod.
Iz današnje perspektive izgleda apsolutno neverovatno šta je on radio krajem 1960-ih i 1970-ih godina. To su bili prvi tekstovi, a zatim i temati u časopisu Delo, posvećeni raznim temama kao što su utopije ili intelektualno nasleđe Indije. No posle prve knjige Krševine, pojavila se 1971. prilično šokantna knjiga Uporište. U njoj se opisuju snage savremenog nihilizma i pokazuje kako se u različitim kulturama mogu naći osnove za model integralnog čoveka.
Krajem te decenije došla su dva bisera koje treba čitati povezano i u kojima se nalazi pravi bedeker za put kroz propast savremene civilizacije. Dakle sve ono što danas vidite kao agendu aktuelnih vladara sveta – poput androginizacije i transdženderizacije – naći ćete već opisano u knjizi Mapa antiutopija (1978) koja se pojavila u znamenitoj ediciji „Zamak kulture Boška Ruđinčanina”. Dragoš je na tragu Genona jasno video sile, agendu i mapu puta onog što se naziva kontrainicijacija i precizno opisivao mehanizme razaranja tradicionalnih civilizacija, zajednica i osnova duhovnosti i muževnosti. Naredne godine izlazi knjiga Smak sveta koju je upravo kroz čitanje savremenog slikarstva, popularne kulture i pop arta ilustrovao kako se odvija prevrednovanje osnovnih ideala lepote, istine, proporcije i uzvišenosti. Sve to je nestajalo pred estetikom ružnog, disproporcionalnog i ubogog.
Iz tog perioda je i izvanredan serijal „Ogledalo 20. veka” u kome je za potrebe kulturnog programa RTB pravio intervjue sa vodećim umetnicima tog doba poput De Kirika. Takođe i uređivanje nekoliko edicija u Književnim novinama od kojih je najvažnija „Kristali”.
Od polovine 1980-ih kreće ono što bi se moglo nazvati herojskim periodom njegovog stvaralaštva, obeleženim pre svega tekstovima u Dugi. Kao već sazreo autor, Dragoš je svoj svetonazor, ali i razvijene geopolitičke uvide počeo da primenjuje na fenomene savremenog sveta koje je tumačio čitaocima Duge. Ti tekstovi imali su kultni status i uhvatili su prelomni period od 1987. do 1994. godine. Sakupljeni su u tri izvanredne knjige – Američko zlo, Izdana Evropa i Rusija ustaje. Možda je najšokantnije ono što se nalazi u ovoj poslednjoj, jer je on često odlazio u Moskvu gledajući kako Zapad – preko agenata uticaja – razara sovjetsku imperiju i novoformiranu Rusiju Jeljcina. No i tada je uspevao da pred nama prikaže ljude kao što su Ilja Glazunov, Igor Šafarevič i Aleksandar Dugin i da nacrta logiku koja će nužno dovesti do obnove Rusije deceniju kasnije.
Naravno, kao čovek privržen istinskoj evropskoj tradiciji, analizirao je kako korumpirana evropska elita sistematski uništava i razara evropske nacije stvarajući lihvarki projekat EU. Njegova ideja Evrope je ideja o kulturnom i duhovnom jedinstvu – Degolova vizija Evrope od Atlantika do Urala, nasuprot Moneovoj ideji trgovinskog saveza.
Iz tog perioda treba pomenuti i pravljenje organizacije „Mlada Srbija”, Kalajićevih poštovalaca među kojima će biti i kasniji šefovi kabineta i savetnici ključnih političkih ličnosti, profesori univerziteta, istaknute javne ličnosti itd. Bilo je jako beogradsko krilo, ali je i Novi Sad imao značajnu ekipu kalajićevaca. Krajem 1990-ih najpre je vodio emisiju „Mon Blan” na TV Palmi, da bi za vreme bombardovanja bio dopisnik Tanjuga iz Rima. Sa dolaskom DOS-a na vlast, kada je počeo da se formira sistem pod uticajem Volstrit lihvara, povukao se i već 2005. godine je otišao.
Njegovo nasleđe je ogromno, još neistraženo i nesistematizovano. Sa ovakvim beogradskim univerzitetom i SANU, koji su sve manje srpski, nemoguće je očekivati da će se bilo ko tamo baviti njegovim delom – a niko bolje od njega nije opisao logiku kojom polusvet dolazi na ta mesta. No, kao i sve veliko u srpskom nasleđu – njegovo delo moraju da obrade istinski stvaraoci kod Srba, koji uvek pripadaju alternativnim i podzemnim tokovima naše intelektualnosti i duhovnosti.
Njemu ne treba pisati panegirike. Kao i svi živi ljudi imao je svoje grehove, pogrešna predviđanja, netačna razumevanja određenih dela ili procesa, no sve to ni blizu ne umanjuje utisak o velikom, slobodnom stvaraocu, putovođi, koji je u vreme dok su ovde drvili „proizvodne snage i proizvodne odnose”, te „samoupravni socijalizam”, pisao o stvarnim procesima i donosio literaturu koja je u komunističko sivilo unosila duh života i radost stvaralaštva.
Slava mu i hvala mu. I uostalom Domus florum delenda est!
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor Stanje stvari
Naslovna fotografija: dragoskalajic.com
BONUS VIDEO:
Osamdeset godina Dragoša Kalajića
6
3
24.11.2023
U petak 24. novembra, kada se ovaj tekst bude pojavio pred čitaocima, u velikoj sali Kinoteke održaće se veče pod nazivom „Vidici i ideje”. Skup na kome će govoriti šest uglednih srpskih intelektualaca posvećen je obeležavanju osam decenija od rođenja Dragoša Kalajića.
Ove godine navršilo se i 18 godina od njegove smrti. Nažalost samo je Smak sveta doživeo novo skorašnje izdanje (Protić je objavio u svojoj sada već blaženopočivšoj izdavačkoj kući „Mir”), a ostale knjige mogu se naći samo po antikvarijatima. Bilo je reči da se pojave Izabrana ili Sabrana dela, no do sada nije došlo do realizacije. Slike naravno imaju svoj život i vrednost koja raste iz godine u godinu. Neke su i u Muzeju savremene umetnosti, no knjige i ukupno pisano stvaralaštvo koje uključuje i izdavaštvo, urednički rad, predgovore, temate, intervjue itd. daleko je od mesta koje mu po kvalitetu, inovativnosti i značaju zaista pripada. Paradoks je da ti redovi nikada nisu bili aktuelniji nego sada, a da je do njih nemoguće doći u regularnoj prodaji.
Najozbiljniji pokušaj sistematizacije i približavanja tog stvaralaštva nalazi se na stranici dragoskalajic.com o kojoj se brinu porodica i Branislav Matić. Ona predstavlja odličan uvod u osnovna područja rada i osnovne ideje ovog krajnje zanimljivog stvaraoca i ličnosti kakvu je teško naći u našem kraju sveta. Tokom relativno kratkog, ali burnog i ekstremno ispunjenog, života video je, prošao, čuo, pročitao i istražio svetove o kojima ovde ljudi nisu mogli ni da sanjaju. Nije se mnogo osvrtao na to kako će sve to da deluje na malograđansku čaršiju, jasno je prezirao svoje protivnike, izdajnike i posebno one koji su živeli bez ikakvih ideala, prihvatajući svaku ideologiju koja bi im obezbedila lagodan i bogat život. Bio je senator Republike Srpske, slikar, novinar, pisac, voditelj........
© Нови Стандард
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
