Prošlonedeljna svečanost u Kolarčevoj zadužbini – na kojoj je proslavljeno 120 godina najdugovečnijeg i najuticajnijeg lista u ovom kraju sveta – bila je veoma lepa i emotivna. U isto vreme podsećanje na istoriju Politike, podsticalo je na ozbiljno promišljanje o odnosu trajnog i prolaznog i o značaju institucije.

Politika je kao – i naša država – prošla svašta, preživela je i ratove i komunizam i multinacionalne eksperimente i opet je dočekala ove lepe godine. Prilikom istorijske retrospektive, glavno mesto i ono čime se novina dičila nisu naravno zauzeli političari kojima se u doba njihove vladavine po definiciji poklanjalo najviše pažnje, već upravo stvaraoci, veliki doajeni ove kuće poput Predraga Milojevića, i veliki pisci koji su za nju pisali, od Isidore, do Crnjanskog, Andrića i drugih.

Nek mi čitaoci ne zamere, ali shvatio sam da se ove godine navršava 24 godine od kad sam počeo da pišem kolumne i da od tih 120 godina petinu vremena imam određenu čast, ali i nešto što me obavezuje da se u obraćanju, koliko mogu, držim načela ovih divova čije stranice danas mi ispunjavamo.

Iz te perspektive gledano, voleo bih da se podsetimo koliko je za nas važna specifična pozicija koju naša država i narod imaju u međunarodnim odnosima, i zbog čega bi tu poziciju na sve načine valjalo održati u vreme........

© Нови Стандард