U potpuno razorenoj javnoj sferi u kojoj više ne postoji ništa što pretenduje na neku objektivnost, argumentovanu debatu ili pokušaj ozbiljnog naučnog sagledavanja javih i političkih fenomena, strahovito je teško uhvatiti momenat u kome se Srbija danas nalazi. A on je, čini se, veoma opasan.

No, ovo je nedelja u kojoj je otišla Brankica Janković. Dva mandata u kojima je obavljala dužnost tzv. poverenika za ravnopravnost, označila su početak sistematskog progona svih ljudi koji su bili istaknuti u frontu odbrane prirodne porodice i u tome bili uspešni. Direktna podrška američke ambasade i uvezanost sa tzv. nevladinom organizacijom „Da se zna“ napravili su sistem otuđene moći koji je bio sposoban da ućutka i maltretira čak i državne funkcionere poput Uroša Šuvakovića. Isto kao i u slučaju ustavnih amandmana kojima je izbor sudija i tužilaca odvojen od Narodne skupštine, vlast je, dajući reket spoljnim gazdama, napravila problem i sebi. Ali koga to više briga, za dodatni mesec dana na vlasti daje se šta god se traži.

Vlada Dimitrijević je posle sedam godina razvlačenja po sudovima konačno oslobođen, Baneta Ristivojevića je to stajalo tri godine i mnogo živaca, ja sam se izvukao bez suda, uz dve titule LGBT diskriminatora. Brankica i njeni drugari iz „Da se zna“ su, uz podršku pravnog odeljenja američke ambasade, stranih fondacija, delegacije EU i ostalih zapadnih ambasada, složno radili na zabrani prava slobode govora i vraćanju komunističkog nasleđa poput verbalnog delikta iz nekadašnjeg Člana 133 Krivičnog zakona SFRJ.

No ove godine navikli smo se na niz stvari koje su u normalnim društvima nezamislive. Takozvani blokaderi dodali su gomilu sopstvenih nenormalnosti na inače nenormalan okvir u kome se već dugo nalazimo. Na tragu gorenavedenih tendencija, na velika vrata se vraćaju razne komunističke ideje, pokreti, tradicije. Pre koji dan uđem u knjižaru Lagune na Terazijama i vidim kako se na polici sa literaturom iz društvenih nauka ponosno širi novo izdanje Komunističkog manifesta. Pobogu braćo, da li vam je vrana popila mozak, da posle svega što su komunisti uradili ovom narodu i državi propagirate ovu bolest?

Čitav takozvani studentski pokret zasnovan je na nasleđu anarhizma i raznih drugih komunističkih tradicija. Uzgred, fasciniran sam kako su razni javni delatnici i intelektualci koji su se borili protiv komunističkog nasleđa preko noći prihvatili plenume, delegate, zborove (radnog naroda i građana).

Dakle. višedecenijska borba da se bar na nivou ideja i teorija vratimo u normalnost okvira pluralističke demokratije, vladavine prava i lične odgovornosti, preko noći je puštena niz vodu u ime anonimnih anarhističkih koještarija u kojima se navodno odlučuje kolektivno…

Za neverovati je kako su navodno ozbiljni ljudi bili oduševljeni decom koja mašu rukama po ugledu na Sorošev........

© Нови Стандард