Pre koji dan prijatelji su mi poslali link ka Fejsbuk profilu organizacije „Da se zna”, na osnovu čije prijave sam 2017. javno proglašen LGBT diskriminatorom. Ovo je usledilo nakon što sam koordinisao javnu kampanju kojom je zaustavljeno uvođenje tzv. Obrazovnih paketa, što je u svom obrazloženju odluke Poverenik(ca) (Obratite pažnju, ovako mora ubuduće da se piše sve pa i novinski tekstovi, naučni radovi itd!) i napisao/la.
U međuvremenu je ista organizacija pokrenula koordinisano postupke i protiv dr Branislava Ristivojevića (Vrhovni kasacioni sud posle tri godine završio proces oslobađanjem Baneta koji je prvostepeno bio osuđen) i protiv Vlade Dimitrijevića (proces ulazi u petu godinu i čovek mora stalno da dolazi iz Čačka), Jugoslava Kiprijanovića itd. Dakle vrlo ciljano se targetiraju ljudi koji su nosili javnu borbu za odbranu porodičnih vrednosti – u skladu sa članom 16 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima – i sprečavanje novih zakona koje su nam donosili.
U međuvremenu je 2021. donet novi restriktivniji Zakon o zabrani diskriminacije u čijem obrazloženju je doslovno pisalo da pošto do sada niko nije osuđen – treba doneti restriktivniji zakon, a onda naći nekog da se osudom postavi presedan i da onda to počnu da primenjuju ostali sudovi. To su takozvane strateške parnice za koje postoje posebni projekti i neko ozbiljno finansira ceo proces. Ovaj zakon je donet u skupštini – na predlog Vlade Srbije – i oko toga su se svi, uključujući i crkve i verske organizacije, napravili blesavi. Jedini otpor pružila je naša Koalicija za odbranu porodice, ali je pod okriljem korone ovaj Zakon prošao, kao i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Kada sam prošle godine učestvovao u radnoj grupi koja je radila na izmeni udžbenika iz biologije za osmi razred i nakon što je protiv nas vođena besomučna kampanja bez prava da bilo gde odgovorimo, jasno mi je bilo da će ponovo uslediti nešto slično. I evo „Da se zna” je uzela moj tekst iz Politike u kome sam pisao o štetnosti Istanbulske konvencije iz koje je Turska izašla – a niz zemalja istočne Evrope je nije ratifikovalo – i podneli su pritužbu Povereniku za ravnopravnost u kojoj se žale da sam „transfob”, dakle da sam tekstom u najstarijem dnevnom listu, u kome sam kolumnista već 22 godine, diskriminisao transrodne osobe. Kažu i da sam teoretičar zavere, i vređaju me na najrazličitije načine. No, oni u ovoj državi imaju sva prava koja ja nemam i može im se.
Dok očekujem da mi stigne ili poziv na izjašnjenje od kancelarije Poverenika ili sudska tužba, raspitao sam se šta mogu da radim. Prva ideja mi je bila da prihvatim da me osude i da u skladu sa odredbom o pretvaranju novčane kazne u zatvorsku odem na neko vreme u zatvor. No, Bane mi je kao iskusan objasnio da mi to neće dozvoliti nego da je cilj da me posle osude nateraju da se izvinim tako što će mi staviti administrativnu zabranu na platu i skidati mi određene svote sve dok se ne izvinim. To će se desiti nakon višegodišnjeg procesa u kome moram da plaćam advokata, kasnije verovatno i sudske troškove i da izgubim silno vreme i energiju vukući se po sudovima.
Sve ovo je došlo u vreme kada već osećam da je moj rad na ovom polju postao suvišan i uzaludan, kao i rad desetak ljudi koji su se sa mnom borili. Nakon svega što smo uradili – boreći se protiv organizacija koje imaju milionske budžete – u situaciji smo da niko ne sme ni dinar da nam da kao pomoć za borbu za porodične vrednosti, da svi imamo sve više problema zbog toga, da su nam mediji potpuno zatvoreni, da više nemamo nijednu političku partiju u Skupštini koja makar pominje značaj porodičnih vrednosti itd. Zaključio sam da smo uz to mi služili kao neka vrsta iluzije ljudima da se u Srbiji neko uspešno bori protiv svega toga i da oni ne moraju ništa sami da urade.
Predložio sam, stoga, da se potpuno povučemo i da ljudima ukinemo tu iluziju, kako bi se konačno direktno susreli sa posledicama zakona koje uvode stranke za koje glasaju. Naime, od aprila stupa na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti, sa svim svojim kaznenim odredbama, pa će se ceo taj sistem implementirati u školstvo, u javni sektor, profesori univerziteta će morati da pišu nove udžbenike u skladu sa rodno senzitivnim jezikom itd. A roditelji će onda morati da se suoče sa tim da im se deca iz škole vraćaju sa „novim pogledima na svet”, da će npr. svoju ćerku morati da oslovljavaju sa „oni”, i da će – ukoliko to odbiju i ako se pobune što ćerka od 14 godina počinje da uzima hormone za rodnu tranziciju – morati da plaćaju kazne, idu u zatvor ili da im to dete oduzmu i predaju u hraniteljsku porodicu.
Zakon o diskriminaciji, inače, ima tu čuvenu odredbu o tome da je teret dokazivanja na optuženom – a ne na tužiocu – što je suprotno osnovama liberalno-demokratskog konstitucionalizma u kome imate presumpciju nevinosti kao osnovno ljudsko pravo i postajete krivi tek kad vam se sudski utvrdi krivica. I ta odredba očigledno ne smeta nikome…
Dakle, ovo me je potpuno učvrstilo u uverenju da sam došao do kraja i da je moj rad na ovom polju postao nemoguć i nepotreban ovoj državi i mom narodu. Zahvaljujući ovom zakonu, svako može da vas prijavi i razvlači godinama po sudovima, te da vam uzima novca koliko god je potrebno nanoseći štetu vama i vašoj porodici. Dakle, dok su na snazi Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti – koje su legalni predstavnici mog naroda izglasali u Skupštini – moje kolege i ja više nemamo uslove da se bavimo ovim temama.
Stoga najpre izjavljujem da se više apsolutno neću baviti ovim pitanjima zbog kojih me tuže, na celom prostoru Srbije, pošto mi je to očigledno zabranjeno. Dakle, time ne mogu više da se bavim ni kao naučnik, ni kao javni publicista ili delatnik, niti da o tome govorim na medijima i javnim skupovima. Moja država mi je to zabranila, a moj narod je glasanjem za takve partije izabrao da ja taj posao više ne mogu da radim.
I, takođe, unapred se izvinjavam kome god treba da se izvinim i kome god bude trebalo da se izvinim zbog svog dosadašnjeg naučnog i javnog rada na polju porodičnog i građanskog zakonodavstva.
No, kao Hrišćanin i po prirodi grešan čovek, osećam potrebu da se izvinim svom narodu i državi i za mnoge druge stvari. Izvinjavam se što sam tokom poslednjih desetak godina sprečio da u ovu zemlju uđu surogacija i eutanazija, izvinjavam se što sam sprečio donošenje Građanskog zakonika, izvinjavam se što sam sprečio usvajanje Obrazovnih paketa. Izvinjavam se, takođe, što sam patriota i što sam tako radio i nastupao u javnom prostoru.
Izvinjavam se što su me roditelji vaspitali da budem pošten, častan, vredan i da se u svemu trudim da budem najbolji. Izvinjavam se i što sam svoje dvoje dece isto tako vaspitao i što se trudim da ostanu u svojoj zemlji. Izvinjavam se što sam ceo život proveo kao moralan i pošten čovek, što nisam krao, i što sam se uvek trudio da pomognem drugima koliko god mogu. Takođe se izvinjavam što sam naučio šest stranih jezika, i što sam na svakom od njih predavao u različitim zemljama, trudeći se da podignem ugled svog naroda, zemlje i naše nauke. Izvinjavam se što sam stvorio veoma ozbiljan naučni opus, što sam prevodio neke važne knjige itd.
Isto tako se izvinjavam što sam se trudio da živim kao Hrišćanin, Svetosavac, što idem u crkvu i što se držim starih retrogradnih srpskih tradicija odgovornih za oslobođenje i uspon ove države u 19. veku. Izvinjavam se što sam vodio uspešnu javnu kampanju za uvođenje dvojnog državljanstva u Srbiji, na osnovu čega je više stotina hiljada Srba iz regiona i dijaspore dobilo naše državljanstvo. Izvinjavam se što sam pomagao Srbima u Crnoj Gori, Srpskoj i u Makedoniji. Izvinjavam se takođe što sam u zabludi mislio da živim u državi u kojoj postoji sloboda govora, mišljenja i naučnog istraživanja i što sam se otvoreno i javno borio za vrednosti i ideje u koje verujem, uključujući i poštovanje Ustava i zakona.
Imao bih, nažalost, da nabrojim još dosta takvih stvari zbog kojih treba da se izvinim, ali i ovo je dovoljno. Zbog svega toga se izvinjavam svom narodu i svojoj državi i svima koje je taj moj grešan i štetan rad pogodio i unesrećio.
U budućnosti nameravam da se bavim međunarodnim odnosima, političkom teorijom, popularnom kulturom i raznim drugim stvarima koje za sada nisu zabranjene. Ako nešto od toga u međuvremenu postane predmet zabrane, molim vas da me neko na vreme obavesti da slučajno opet nekog ne povredim, pa da treba ponovo da se izvinjavam.
Jinger je svojevremeno objasnio da čovek može u ovakvim vremenima da ode ili u stvarnu imigraciju ili u unutrašnju emigraciju. Pokušaću za početak sa ovom drugom.
I draga braćo i sestre i pripadnici svih ostalih 75 rodova, želim vam srećnu novu – 1948. godinu.
P.S.
Takođe se izvinjavam što su me pogrešno ubedili da je izmeštanje austrougarskog feldvebela – agresora na našu zemlju – Josipa Broza iz Kuće cveća uslov za moralno ozdravljenje Srbije i što tražim da Domus florum delenda est.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Stanje Stvari
Naslovna fotografija: Medija centar Beograd
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
visit website
