Krajem osamdesetih u ono znamenito vreme početka takozvane tranzicije, Stevan Koprivica je napisao proročku alegoriju pod naslovom od koga i danas počinjemo. Snimljena je radio drama na Radio Beogradu, ali je posebno upečatljiva bila pozorišna predstava u Beogradskom dramskom koju je nosio tada briljantni Lazar Ristovski.

Ona je premijerno izvedena 1987, i igrana je još dugo devedesetih godina. Radnja je smeštena na dvor kralja Nikole, i na šaljiv način se poigrava crnogrskim mentalitetom, odnosima, antropološkim naslećem, ali je u isto vreme pripovest i o aktuelnom trenutku prilagođavanja Evropi i evropskim zahtevima.

Kao što se sećamo, peripetije nastaju povodom izbora Mis Crne Gore koja treba da predstavlja državu na velikoj svetskoj izbložbi u Londonu. Korupcija, veze, političke kombinacije nadvladavaju bilo kakve uzuse pravednosti, a tu se pojavljuju i neizbežni stranci koji zahtevaju i nude „reforme“.

Engleski konzul, na primer, zavodi sekretara Milovića, dok Nikola šaljivo objašnjava da mu ništa ne bi falilo da mu da malo guzicu za, što bi danas rekli, ubrzanje evropskog puta. Predstava je i danas mali bedeker iz mudrosti proevropske tranzicije, prepuna sprdnje sa privikavanjem na nove nenormalne uzuse, kao što je sjajno objašnjenje da narod mora da plati tranziciju, i da vraća dugove bez kojih nema napretka i puta u Evropu. „Ali da nije duga ne mi bili Jevropa, nego bi bili kao ovi Arbanasi ovamo. Mora jevropejstvo da se plati Miloviću, mora“, besedi kralj Nikola.

Dok sam u periodu između papske Nove godine i našeg Božića boravio u današnjoj Crnoj Gori, stalno mi je iz malog mozga izletao Ristovski sa svojim briljantnim refleksijama o napretku i jevropejstvu. Crna Gora je, kao što znamo, najozbiljniji kandidat da eventualno bude novi član Jevropske unije.

Oni su pokrenuli kampanju „28 u 28“ trudeći se da zaključe pregovore i nadajući se da će u EU prevladati struja koja je protiv zaustavljanja proširenja. Najjači argument za njihov ulaz je činjenica da se radi o malom prostoru i svega nešto više od 600.000 ljudi, što je recimo populacija Novog Beograda i Zemuna. U samoj zemlji postoji određeni entuzijazam, dok elita u privatnim razgovorima prikazuje realniji stav. Jasno im je da će presuditi geopolitički odnosi i potrebe, a ne zaista nekakvi univerzalni kriterijumi i benčmarkovi o proceni spremnosti i navodnoj ispunjenosti normativnih kriterijuma koji zapravo više ne postoje

Tokom pomenutog perioda, bio sam u Budvi, Petrovcu, Podgorici, na Cetinju, u Herceg Novom. Susreo sam dosta vrednih ljudi, pripadnike političke elite, vrh crkve, poslovne i inelektualne zajednice… Uprkos kiši koja nije prestajala da pada, bilo je krajnje zanimljivo i korisno.

U ove praznične dane, red je da pođem od crkve. Dan pred Badnji, imao sam zadovoljstvo da u cetinjskom manastiru posetim visokopreosveštenog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Poslednji put sam ga video pre četiri godine i........

© Нови Стандард