Prema najnovijim aprilskim projekcijama MMF-a – objavljenih posle upravo završenog prolećnog sastanka MMF-a i Svetske banke – rast globalnog BDP-a će sa ovogodišnjih procenjenih 3,2% do 2030. godine usporiti na 2,8%. Bez velikog tehnološkog napretka ili strukturnih reformi, ovakav trend će se nastaviti. Ove godine evrozona će rasti tek 0,8%, SAD 2,7%, Rusija 3,2%, Kina 4,6, dok se za Indiju očekuje povećanje BDP-a od visokih 6,8%. Ekonomske projekcije za Srbiju su dobre: BDP će se ove godine uvećati za 3,5%, naredne 4,5%, a od 2026. do 2029. MMF projektuje relativno visoku stopu rasta za Srbiju – po četiri odsto godišnje.
***
Da li smo pred „turbulentnim dvadesetim” – vremenu poremećaja i povećanja ekonomskih nejednakosti, „apatičnim dvadesetim” – sa sporim rastom i rastućim socijalnim nezadovoljstvom, ili pak pred „transformativnim dvadesetim” – decenijom brzog tehnološkog napretka, zavisiće od akcija kreatora politika širom planete.
Trenutno, više je razloga za pesimizam, imajući u vidu po istorijskim standardima spor privredni rast i nagomilane dugove, posebno nakon 2008. godine. Primarni pokretač slabijeg rasta je usporavanje produktivnosti i bez korekcije pravca, svet ide ka „apatičnim dvadesetim” – ekonomski razočaravajućoj deceniji.
Da bi dvadesete godine ovog veka postale transformativne potrebno je sprovođenje politike za podsticanje rasta – unapređenje upravljanja, smanjenje birokratije, povećanje učešća žena na tržištu rada, poboljšanje pristupa kapitalu i, pre svega, podsticanje investicija u obnovljive izvore energije, električnu mobilnost i veštačku inteligenciju (AI) koja bi mogla da dramatično ubrza četvrtu industrijsku revoluciju.
Upozoravajuće je da se rast svetske ekonomije od globalne finansijske krize 2008-2009 faktički konstantno usporava. Trend je detektovan početkom 2000-ih u razvijenim ekonomijama i nakon 2008-2009 u zemljama u razvoju.
Povezano s tim, od 2009. prognostičari su uporno smanjivali svoja očekivanja za rast u srednjem roku. I procene potencijalnog rasta proizvodnje – maksimalnog neinflatornog rasta privrede s obzirom na resurse i tehnološke mogućnosti – konstantno su ukazivale na sličnu, usporavajuću dinamiku globalnog BDP-a.
Prema najnovijim aprilskim projekcijama MMF-a, rast globalnog BDP-a će sa ovogodišnjih procenjenih 3,2%, usporiti na 2,8% 2030, što je za čak procentni poen ispod prosečnog rasta pre pandemije korona virusa (2000-2019), a bez velikog tehnološkog napretka ili strukturnih reformi, ovakav trend će se nastaviti. Još gore, u scenariju snažno povećanih trgovinskih barijera, u koji se ne upuštaju samo „američki blok“ i „kineski blok“ već se svi regioni zatvaraju, rast opada za dodatnih 0,8 procentnih poena.
Prema baznoj prognozi MMF-a iz aprila ove godine, svetska ekonomija će rasti 3,2% i 2025. Projekcija za period od 2026. do 2029, iako tek minimalno niža (3,1%), je na najnižem višedecenijskom nivou. S druge strane, ohrabrujuće su prognoze stabilnog pada globalne inflacije, sa 6,8% u 2023. na 5,9% ove godine, te 4,5% u 2025.
Gledajući po ekonomijama, ona za srpsku privredu daleko najvažnija – evrozona – će u ovoj godini rasti tek 0,8%, da bi ubrzala na 1,5% u 2025. Daleko bolje stoji Amerika, čije je potencijale za rast MMF procenio na 2,7% ove godine (0,6 procentnih poena više nego što je predviđao u januaru).
I pored snažnog povećanja BDP-a od 5,3% u prvom tromesečju ove godine, MMF smatra da će kineska ekonomija rasti 4,6% tokom cele 2024. Za Indiju se očekuje povećanje BDP-a od visokih 6,8%, a relativno dobro stoji i Rusija, čija će se ekonomija uvećati više nego što je bilo očekivano u januaru, 3,2% ove i 1,8% naredne godine (istina, od 2026. do 2029. rast BDP-a će se stabilizovati na skromnih 1,2% godišnje).
Ono što je važno za nas je da su ekonomske projekcije za Srbiju dobre, i nešto bolje nego što se ranije očekivalo. Tako će se BDP uvećati za 3,5% ove godine i visokih 4,5% 2025. Od 2026. do 2029. MMF projektuje relativno visoku stopu rasta za Srbiju (po četiri odsto godišnje).
I drugi važni indikatori ukazuju na rastuću trajektoriju domaće privrede. Investicije, koje će već preći 23% BDP-a naredne godine, će se stabilizovati na tom relativno visokom nivou tokom posmatranog petogodišnjeg perioda. BDP po stanovniku u tekućim dolarima bi već 2030. – sudeći prema trendu iz projekcije – trebalo da bude oko 50% viši nego ove godine.
Inflacija će opasti i stabilizovati se na cilju Narodne banke Srbije (tri odsto) tokom celog projektovanog razdoblja. Obim uvoza i izvoza će rasti uravnoteženo, po oko šest odsto godišnje, dok će se deficit platnog bilansa usled visokih očekivanih investicija blago povećavati, ali će ostati na održivih 5,4% 2029. Fiskalni deficit će biti u zoni od oko dva odsto BDP-a tokom celog posmatranog poludecenijskog razdoblja. Stopa nezaposlenosti će opadati vrlo blago, kao i udeo bruto javnog duga u BDP-u (na 46% 2029).
Očekivanja slabog rasta mogla bi da obeshrabre ulaganja u kapital i tehnologije, što bi moglo produbiti usporavanje. Geoekonomska fragmentacija i štetne jednostrane trgovinske i industrijske politike dodatno otežavaju situaciju. Posledično, poboljšanje životnog standarda će se konsekventno usporavati, kao i konvergencija (proces približavanja) dohodaka između bogatih i siromašnih zemalja.
Inače, generatori ekonomskog rasta su rad, kapital i totalna faktorska produktivnost (TFP), što pojednostavljeno znači koliko se efikasno koriste ova dva resursa. Više od polovine pada rasta od 2008-09. posledica je usporavanja rasta TFP-a.
TFP se povećava sa tehnološkim napretkom i poboljšanom alokacijom resursa (što omogućava radu i kapitalu da se kreću ka produktivnijim firmama). Brojne necarinske i ostale barijere u poslovanju kompanija su uslovile neefikasnu distribucija resursa među firmama, drastično smanjujući TFP i time globalni rast (bez ovoga, rast TFP–a bi bio za 50% veći). Istina, pogrešna alokacija resursa može se delimično ublažiti vremenom, pošto radna snaga i kapital gravitiraju ka produktivnijim firmama, ublažavajući usporavanje TFP-a uprkos strukturnim i političkim barijerama.
Tehnološke inovacije takođe mogu smanjiti usporavanje. Uprkos ovome, MMF predviđa da će tempo rasta TFP-a nastaviti da opada, usled sve većih napora da se dođe do tehnoloških proboja, stagnacije u obrazovnim postignućima i usporavanjem sustizanja bogatih država od strane onih manje razvijenih.
Dodatni problem je da se u glavnim svetskim privredama udeo radno sposobnog stanovništva konstantno smanjuje, te da će se taj trend nastaviti. Već od 2030. ponuda radne snage će i na globalnom nivou doći u praktičnu stagnaciju i pored eksplozivnog rasta mlade populacije u siromašnim zemljama.
Razne politike – od poboljšanja alokacije rada i kapitala među firmama do rešavanja nedostatka radne snage izazvane starenjem stanovništva u velikim ekonomijama – mogle bi zajedno da ponovo pokrenu srednjoročni rast.
Nalazi MMF-a pokazuju da su koristi od povećanja učešća radne snage, integracije većeg broja migranata u napredne ekonomije i optimizacije alokacije talenata na tržištima u razvoju relativno skromne. Nasuprot tome, reforme koje povećavaju produktivnost, kao i primena veštačke inteligencije (AI) su ključne za oživljavanje rasta u srednjem roku. Naime, nova studija MMF–a pokazuje da bi veštačka inteligencija mogla da se odrazi na 40% radnih mesta širom sveta, povećavajući produktivnost radnika, ali i dovodeći u pitanje radna mesta za mnoge od njih.
U svom optimističnom scenariju, MMF procenjuje da je ključ u podsticanju inovacija, te da bi fokusirane političke akcije za poboljšanje tržišne konkurencije, otvorenost trgovine, bolji pristup finansiranju, tj. kreditima i fleksibilnosti tržišta rada, mogle da podignu globalni rast za čak 1,2 procentna poena do 2030.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RTS OKO
Naslovna fotografija: AFP
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
