Kada bi postojala nagrada za najneispunjeniju želju godine, Donald Tramp bi bio ubedljivi pobednik. Njegova želja da dobije Nobelovu nagradu za mir bila je toliko otvorena, a njegovi postupci tako jasno usmereni ka tom cilju, da je razočaranje gotovo opipljivo. Osam zaustavljenih ratova (prema njegovom sopstvenom računu), deveti navodno u pripremi i sve to za manje od godinu dana. Da li je ikada bilo nečeg sličnog u svetskoj istoriji? A nagrade i dalje nema. Prokleti liberali…

Trampova sujeta je laka meta za ironične napade, ali, pravo rečeno, jedna stvar zaslužuje priznanje. Zahvaljujući ovom političaru, ideja da je rat nešto nenormalno – čak i nepotrebno – postala je stalno prisutna u javnom diskursu. Zašto je njemu lično to potrebno, manje je važno. Čak i ako se uzme u obzir činjenica da, iako odbacuje ratove u punom obimu, Tramp ostaje više nego sklon demonstraciji sile, pokazivanju moći i njenoj selektivnoj primeni.

Masovne žrtve i razaranja svojstvena tradicionalnom ratovanju, njujorškom investitoru u nekretnine deluju jednostavno kao besmisleni. Postoje i drugi načini nadmetanja i prinuđivanja protivnika na dogovore. Da, oni su često grubi, neelegantni i agresivni. Ali su znatno manje traumatični za države i društva. I samo to ih čini poželjnijim. Na kraju krajeva, sve je relativno. Čak je i drsko bezobzirna operacija otmice predsednika Venecuele, uz napade na vojne ciljeve, ispala relativno precizna i samo umereno krvava.

Od osam ratova koje Tramp tvrdi da je zaustavio, neki sa njim uopšte nisu imali veze (sukob između Indije i Pakistana, na primer, ili ne znam zašto........

© Нови Стандард