Netrpeljivost kosovskih Albanaca prema srpskim kostima proživljavamo već decenijama (ako ne i duže). Otkako znam za sebe, slušam i priče o rušenju i skrnavljenju srpskih grobalja širom Kosova i Metohije. Čak je i jedan od prvih i najmonstruoznijih zločina na „Kosovu”, oslobođenom od „srpskog jarma”, izvršen nad Srbima koji su krenuli da obiđu grobove svojih predaka – nesrećni putnici autobusa „Niš ekspresa” koji su u Livadicama kod Podujeva 16. februara 2001. dignuti u vazduh pošli su u zavičaj da obeleže Zadušnice.
Podsetimo se sudbine čoveka optuženog i osuđenog za taj napad Fljorima Ejupija – čiji je DNK pronađen na mestu sa kog je detonirano 70-100 kilograma eksploziva – postavljenog u cev za drenažu ispod magistralnog puta. Nakon napada je uhapšen, ali je ubrzo pobegao iz pritvora u američkoj vojnoj bazi „Bondstil” (možete misliti) kod Uroševca. Ponovo je uhapšen u junu 2004. u Tirani i predat UNMIK policiji. Sudsko veće međunarodnih sudija UNMIK-a je 2008. Ejupija proglasilo krivim za podmetanje eksploziva i tada je osuđen na 40 godina zatvora, ali ga je Vrhovni sud tzv. Kosova – u drugostepenom postupku marta 2009. – oslobodio zbog navodnog nedostatka dokaza.
Usput, ministar unutrašnjih poslova Srbije, Bratislav Gašić, u Skupštini Srbije u junu ove godine izjavio je da srpski organi bezbednosti imaju informacije da upravo Ejupi stoji i iza ubistva Olivera Ivanovića i da imaju dokaze da je pre ubistva na Kosovo i Metohiju ušao iz Albanije, u koju je došao avionom iz Nemačke. Čudna je koincidencija da se Nemačka pominje i u vezi s napadom na autobus „Niš ekspresa”, jer je Ejupi identifikovan zahvaljujući DNK koji je nemačka policija imala posle jednog ubistva u Nemačkoj 1997. godine – za koji Ejupi, takođe, nije osuđen.
Da je prekopavanje i skrnavljenje srpskih grobova praktično postalo stvar tradicije albanskog naroda na prostoru Kosova i Metohije – mogli smo se uveriti i pre manje od mesec dana, kada su preorali srpsko groblje u Kosovskoj Mitrovici kako bi preko njega prešli kamioni zarad renoviranja kuće jednog Albanca.
„Kad si u Rimu ponašaj se kao Rimljanin”, glasi srednjovekovna izreka. Njena pouka je da je u gostima dolično poštovati običaje i tradicije domaćina. Tom bontonu pribegli su i izaslanici (takozvani ambasadori) Francuske i Nemačke na takozvanom Kosovu, Olivije Gero i Jorn Rode, kada su 11. novembra obeležavali svoj Dan primirja u Prištini. Doduše, oni još nisu počeli da ruše spomenike i preoravaju grobove, ali su na dobrom putu – spomenik srpskim vojnicima postradalim u ratovima od 1912. do 1918. u spomen-parku na prištinskom pravoslavnom groblju pomeren je sa centralnog mesta i tu je postavljena crna mermerna ploča na kojoj na francuskom, srpskom i albanskom piše „Francuskim vojnicima palim na Kosovu”.
Bela spomen-ploča iz 1984. godine, na kojoj je pored krsta ispisano „Ovde leže posmrtni ostaci srpskih vojnika palih u ratovima 1912–1918”, izmeštena je s bočne strane parka, nad kojim se vije zastava Francuske. Izmeštanje spomenika i postavljanje nove spomen-ploče obavljeno je bez znanja Eparhije raško-prizrenske. Prištinski paroh Staniša Arsić – koji obilazi groblje na kojem nijedan drugi grob nije čitav – naveo je da je promenu primetio neposredno pre obeležavanja Dana primirja, te da su mu u „kosovskoj policiji”, gde je prijavio slučaj, rekli da je izmeštanje izvedeno po nalogu „ambasade” Francuske u Prištini.
Razočarani i uvređeni „ambasadori” Francuske i Nemačke oglasili su se povodom „potpuno neprimerene” srpske reakcije na ovaj potez i zbog toga što je „pogrešno protumačen”, jer spomenik nije sasvim uništen – kao što bi bilo u duhu tradicije kosovskih Albanaca – nego je samo „malo pomeren”. Oni su naveli da je zajednička francusko-nemačka ceremonija obeležavanja Dana primirja bila „okaljana kontroverzom” u pojedinim prištinskim medijima oko prisustva spomenika kojim se odaje počast srpskim vojnicima koji su poginuli između 1912. i 1918. godine.
„Srbija i Francuska su bile saveznice tokom Prvog svetskog rata. Ova polemika bila je nedostojna sećanja svih vojnika: francuskih, nemačkih i srpskih vojnika koji su poginuli u Prvom svetskom ratu, ali i 18 francuskih vojnika koji su poginuli tokom služenja KFOR-u, u zaštiti svih zajednica ‘Kosova’. Postavljanje novog spomenika koji podseća na žrtvu svih francuskih vojnika na ‘Kosovu’ urađeno je na inicijativu ambasade Francuske. Spomenik u znak počasti srpskim vojnicima smo naknadno pomerili samo nekoliko metara, uz najveće poštovanje, nakon obaveštenja Opštine. Nijedno telo vojnika nije pomereno. Ovaj spomenik ostaje potpuno vidljiv na istoj lokaciji, što svako može da vidi na licu mesta i na priloženoj slici”, navela su dvojica „ambasadora” u saopštenju.
Pre svega, u ovoj njihovoj priči čudno je to što je prištinska opština demantovala da ima bilo kakve veze sa ovim činom kojeg se, izgleda, stide čak i kosovski Albanci. „Obaveštavamo vas da nismo dobili nikakav zahtev za pomeranje ploče, niti smo obavešteni o pomeranju ploče. Stoga vas obaveštavamo da ploču nije uklonila opština Priština”, odgovorili su oni na upit portala „Kosovo onlajn”.
Sve ovo i nije tolika sramota za nemačkog „ambasadora”. Ipak je on izaslanik zemlje koja je u dva svetska rata bila na Srbima neprijateljskoj strani i ipak su im u oba rata kosovski Albanci bili braća po oružju. Ambasador Rode je, uostalom, sve lepo objasnio u svom tvitu povodom obeležavanja primirja (ne kapitulacije) uspevajući da u njega uglavi i koga treba, i koga ne treba – samo da izbegne bilo kakvo pominjanje Srba i Srbije. „Topovi su konačno utihnuli. Mnogi su pre 105 godina ovo pomislili kada je Prvi svetski rat okončan posle godina patnje. Danas smo obeležili ovaj događaj sa svojim francuskim prijateljima, predstavnicima ‘Kosova’, komande KFOR-a, Ukrajine i Avganistana, novinara i predstavnika diplomatskog kora. Naučili smo – pomirenje je uvek moguće”, glasi pomenuti tvit. Pa dobro, ako ste na obeležavanje svog „Dana primirja” na Kosovu i Metohiji pozvali Avganistance, mogli ste na pomirenje, valjda, da pozovete i Srbe. Ili su Srbi već pozvani i to u onom za Nemce najboljem obliku – kostima pod zemljom.
Neuporedivo je veća, svakako, sramota za francuskog ambasadora, ali on se, po svemu sudeći, ne stidi, nego je, naprotiv, razočaran, a pomalo i uvređen što Srbi ne prihvataju olako njegovo prekrajanje istorije. Uostalom, daleko od toga da mu je ovo prvi put. Setite se kako je pre manje od mesec dana Novo Brdo proglasio za „kosovsko nasleđe”, pa su tviteraši počeli da se sprdaju s njim pitajući ga šta to „Novobërdë” znači na albanskom jeziku. Ali treba imati razumevanja za ovog Francuza. Njemu je stalo do pomirenja, a sa Srbima, računa, nema šta da se miri – uvek smo bili saveznici, a i ono malo što su nas bombardovali 1999. je bilo em preko volje, em za naše dobro. I ovako mu verovatno većina Srba s kojima se susreće govori da su zahvalni njegovoj zemlji što je „bombardovala Miloševića” 78 dana.
A posebno smo bili saveznici u tom Prvom svetskom ratu i posebno tokom povlačenja kroz Albaniju dok su našu vojsku i nejač napadali albanski banditi. I baš zbog toga, verovatno, i treba da se miri s Albancima i da im velikodušno oprosti što su ubijali Srbe, ali i što ih nisu dovoljno pobili, nego su morali Francuzi da se maltretiraju i prevoze ih na Krf.
Lepo je to naš istoričar Petar Opačić opisao: „Dok su naši iscrpljeni i promrzli vojnici stizali na jadransku obalu, francuska štampa je pisala kako nema svrhe prevoziti ljude koji su već praktično mrtvi. U sećanju na ta dešavanja ostalo je čuveno ultimativno pismo koje je ruski car uputio saveznicima. U pismu je zapretio da će Rusija istupiti iz rata i potpisati separatni mir sa Nemačkom, ako saveznici – a pre svih Italija i Francuska – ne pošalju svoje brodove i prevezu srpske vojnike na sigurno. Energično i kratko pismo Nikolaja Drugog glasilo je: „Ukoliko se srpska vojska odmah ne izbavi iz Albanije, Rusija raskida savez sa Antantom i sklapa separatni mir sa Nemačkom.” I zato, volimo Francusku baš onako kako je ona volela nas i u Prvom svetskom ratu, a i sada. Očito je to potrebno da bismo se jednog dana pomirili i zajedno slavili Dan pobede.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor Pečat
Naslovna fotografija: Twitter Ambassador Jörn Rohde/@GermanAmbKOS
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
