Tačno pre dve godine, nakon srdačnih razgovora rukovodstva Blekrok-a sa Vladimirom Zelenskim, obelodanjen je plan prema kom će američka investiciona kompanija učestvovati u „obnavljanju Ukrajine“. Lari Fink, šef ove korporacije tada je govorio o filantropiji. Jer, posao investitora nije samo da ostvaruju profit, nego i da pomažu drugima. U zavisnosti od toga ko je govorio o pomoći baratalo se različitim ciframa koje su neophodne za obnovu, ta licitacija trajala je dok se nije stiglo do 750 milijardi.

Nije greška u pisanju: 750 milijardi dolara! Dovoljno za propagandne svrhe. I dovoljno da stanovništvo u Ukrajini poveruje kako će im neko pomoći.

U praksi, naravno, nikakve reči o bilo kakvoj pomoći nije moglo biti. Investitori ne postoje zbog filantropije, njih zanima samo i isključivo profit. Vlasti u Kijevu imale su dve mogućnosti kako da zatvore ovaj „aranžman“.

Prvu da idu na dugoročno zaduživanje i vraćanje kredita u narednim decenijama, uz projektovano podizanje bruto društvenog proizvoda. Drugu, da zaduživanje otplate ustupanjem resursa, uključujući i strateške sirovine, obradivo zemljište, energetske potencijale itd. Podrazumeva se, obe opcije uključuju završetak oružanog sukoba i potpisivanje kakvog-takvog mirovnog rešenja. Takođe, obe opcije uključuju instaliranje funkcionalne vlasti u Kijevu koja će kontrolisati određenu teritoriju i organizovati rad institucija.

Upravo zbog toga što je........

© Нови Стандард