Bugarska, najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji, članica od 2007. godine, postala je prvog januara 2026. godine 21. članica evrozone, preskočivši očiglednije i prosperitetnije kandidate poput Poljske, Češke i Mađarske. Lev (lav na bugarskom) je bila valuta ove zemlje od 1881. godine, ali je od 1997. godine vezan prvo za nemačku marku, a zatim za evro.

Zemlja je postala punopravna članica šengenskog prostora 2024. godine. Sredinom prošle godine, ministri finansija EU podržali su bugarski plan za usvajanje evra, nakon pozitivnih ocena Evropske komisije, Evropske centralne banke i Saveta ministara EU.

Ulazak u evrozonu Bugarska je obeležila uz doček Nove 2026. godine vatrometom na trgovima širom zemlje. Međutim, uvođenju evra prethodile su izmene u budžetu, koje su građane u više bugarskih gradova izvele na ulice.

Za većinu urbanih mlađih preduzetnika u Bugarskoj, ova odluka predstavlja optimističan i potencijalno unosan skok – poslednji potez u igri koja je uvela Bugarsku u evropske glavne tokove – od članstva u NATO-u i EU, do pridruživanja Šengenskoj zoni, a sada i evru.

Za starije, ruralne i konzervativnije delove stanovništva, zamena bugarskog leva evrom izaziva strah i negodovanje. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je 6,5 miliona stanovnika Bugarske manje-više podjednako podeljeno po pitanju nove valute, a politička previranja ne olakšavaju monetarnu tranziciju. Prošlogodišnja anketa Alpha Research-a otkrila je da 46,5 procenata Bugara podržavalo usvajanje evra, dok se 46,8 procenata bilo protiv.

Građani su izražavali zabrinutost zbog mogućeg rasta cena i strah da bi zemlja mogla izgubiti deo svog nacionalnog identiteta. Ove strahove dodatno su pojačavali antievropske i proruske narative – slične onima koji su se mogli videti u baltičkim državama pre nego što su one pristupile evrozoni.

Od juna prošle godine, demonstranti su se okupljali u Sofiji tražeći da Bugarska zadrži lev. Koaliciona vlada premijera Rosena Željazkova izgubila je glasanje o poverenju 11. decembra prošle godine, posle masovnih višenedeljnih protesta širom zemlje protiv budžeta za 2026. godinu i njene neuspešne borbe protiv korupcije i podnela ostavku. Bugarska je prošla kroz sedam izbornih ciklusa u poslednje četiri godine – a osmi se, čini se iščekuje početkom sledeće godine.

Referendum o usvajanju evra predložio je predsednik Bugarske Rumen Radev, ali ga je odlazeća vlada odbila, pozivajući se na odluku Ustavnog suda prema kojoj bi takvo glasanje bilo pravno nemoguće. Predsednik Radev je u novogodišnjem obraćanju građanima poručio da je odluka o uvođenju jedinstvene evropske valute strateški izbor u kontroverznom trenutku.

„Moje uverenje je da je odustajanje od naše nacionalne valute trebalo da se dogodi nakon konsultacija sa narodom, ali vlasti nisu želele da saslušaju građane. Ovo odbijanje je bio jedan od dramatičnih simptoma dubokog raskola između političke klase i naroda, što je potvrđeno masovnim protestima širom zemlje“, poručio je Radev.

Tokom januara se u Bugarskoj može plaćati i u levima i u evrima, ali kusur bi trebalo da bude u evrima. Od prvog februara više neće biti dozvoljeno plaćanje levima. Do osmog avgusta 2026. godine, cene će se i dalje prikazivati i u evrima i u levima. Tokom januara, građani će moći da plaćaju gotovinom u maloprodajnim objektima koristeći i leve i evro, dok će trgovci biti obavezni da kusur vraćaju u potpunosti samo u jednoj od dve valute – evrima, ili, u slučaju privremene neraspoloživosti, u levima.

Od juna prošle godine, demonstranti su se okupljali u Sofiji tražeći da Bugarska zadrži lev

Trgovci mogu slobodno da odluče da li će prihvatiti mešovita plaćanja u dve valute u okviru jedne transakcije, ali ta odluka mora biti jasno naznačena na vidljivom mestu u prodavnici. Nakon završetka tehničkih prilagođavanja, podizanje gotovine sa bankomata biće moguće samo u evrima. Tokom 2026. godine, građani će moći da menjaju leve za evre u komercijalnim bankama širom zemlje, bez naknada ili provizije do sredine godine.

Nime, od avgusta 2025. godine, sve prodavnice u Bugarskoj su po zakonu bile obavezne da prikazuju cene u obe valute. Pogodnost je što jedan evro vredi oko dva leva (tačnije 1,95583). Kao odgovor na strahove da će cene biti zaokružene naviše, stvoreni su razrađeni nadzorni organi kako bi se zaštitili potrošači. A neke cene su zaokružene naniže: troškovi javnog prevoza u prestonici Sofiji trebalo bi da blago padnu.

Kako će nova valuta uticati na Bugarsku u celini, tiče se svih. Lekcije iz drugih zemalja nude dve verzije: uspešan „baltički model“ koji su sledile Estonija, Letonija i Litvanija, kombinujući evro sa reformama za pojednostavljivanje administracije, podsticanje investicija i borbu protiv korupcije, i „italijanski model“, gde su usledile godine stagnacije.

Svaka članica evrozone ima pravo da napravi jedinstven dizajn na kovanicama. Dizajn na poleđini novih evrokovanica izabran je, kako bi se prevazišla zabrinutost da Bugarska gubi suverenitet.

Bugarska je u opticaj pustila svoje prve evrokovanice sa likovima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćiriličnom pismu. Ulazak u evrozonu, prvi januar 2026, biće upamćen i po jednom istorijskom presedanu: Bugarska će postati prva država članica EU, koja uvodi evrokovanice sa prikazima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćirilici.

Umesto političkih figura ili ličnosti iz kulture i nauke, Sofija se opredelila za snažnu i jasno prepoznatljivu duhovnu simboliku. Na kovanicama od jednog i dva evra biće prikazane dve ličnosti, koje zauzimaju posebno mesto u pravoslavlju i bugarskoj istoriji: Sveti Jovan Rilski i Sveti Pajsije Hilandarac. Ovakav izbor ima dodatnu težinu i van granica Bugarske, posebno u grčkom kulturnom i crkvenom prostoru, budući da su oba svetitelja istorijski povezana sa grčkim jezikom i grčko-pravoslavnim obrazovanjem.

Na kovanici od dva evra biće prikazan Sveti Pajsije Hilandarac, jedna od ključnih ličnosti bugarskog nacionalnog preporoda. Iako se u Bugarskoj smatra duhovnim i narodnim obnoviteljem, njegov životni i monaški put bio je tesno povezan sa grčkim prostorom. Živeo je i delovao na Svetoj gori, pre svega u manastiru Hilandaru, gde je proveo veći deo svog........

© Нови Стандард