У сваком злу може се наћи и нешто добро, говори наш народ. Тако је и са пријемом такозваног Косова у Савет Европе. Добро је што, захваљујући том чину, сазнајемо макар две важне ствари

Воле представници наше прозападне опозиције више него ишта да оду до Брисела, Вашингтона, Берлина или Стразбура. Воле, између осталог, јер тамо увек могу да нађу раме за плакање, да се пожале на страхоту (зверињак) у којој живе, али и да добију понеки мудар савет о томе како да се са својом голготом суоче и превазиђу је. Велика је та љубав, рекло би се. Толика да се често губи осећај о томе да ли је наша опозиција прозападна, или је Запад проопозициони. Два тела, а једна душа.

Још једну изреку има наш народ – с ким си, такав си. У том контексту занимљиво је питање да ли је тај проопозициони Запад нашој прозападној опозицији саветовао да се онолико нећка око датума избора. Од оног “ко је за изборе, тај је Вучићев” прошлог лета, преко “ко није за изборе, тај је Вучићев” у септембру-октобру, до овог “хоћемо изборе, али не 28. априла” због “холидеја”, “хоћемо изборе, али не 2. јуна” због тога што смо изгубили пет-шест одсто подршке и “дајте нам лекс специјалис” да се обрачунамо на јесен, после свих холидеја.........

© Печат