СРАМ БАКОЈАНИЈЕВЕ Ивица Дачић је био речит, као и увек кад је учинио све да српска позиција у вези с Косовом буде изгубљена: „Нема састанка на ком Грчка не инсистира да ми поштујемо њен територијални интегритет и суверенитет на копну, мору и ваздуху. Дора Бакојани није било ко, она је из породице Мицотакиса, сестра премијера.“
Дачић рече да је Србија „знала да ће се то десити“, а као повод је искоришћено „укњижење земље на манастир Дечане, о чему је суд донео одлуку још пре седам година… То је манипулација… Они не испуњавају ништа, него и затежу ситуацију на Косову, доводе наш народ у хуманитарну катастрофу“, лепо је рекао наш Ивица.
Ништа није рекао што владе у којима је он „друга виолина“ никад нису урадиле ништа у вези с тим што друга страна не испуњава ниједну потписану обавезу… А наш Ивица даде Куртијевима пасоше, регистарске таблице, Газиводе, позивни број, цивилну заштиту, судство, прихвати границу и да не набрајамо… Није он први међу издавачима косовских Срба, Србије и српскости, али увек говораше у хору како су наши порази наши највећи успеси.
И сад се љутнуо, ко да му је Дора отела тезгу у кафани у Тирани, а не рече шта ћемо ми предузети. Они отимају, ми ништа. Је л‘ ово лудница?
Будемо реални, нема ни потребе да каже – знамо шта је држава Србија предузела на тему регистарских таблица и других ствари… Ништа! Мало бучања и ваљања досетке као ове Дачићеве – и све преда.
Добро, Бакојанијеву треба да „буде срамота“, али шта ћемо с великим Србима који су прихватили немачко-француски план, и члан 4: „Странке полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству ‚Косова‘ у било којој међународној организацији.“
Било којој…

ЋУТИМ И ГЛЕДАМ А откуд Дачићу и Вучићу идеја да би ту Савет Европе био изузетак? Или УН, на крају крајева? Само се чека добри час. И што би Бакојнијева, на овакав међународни уговор, мислила да је Београд против да се „Косово“ прими у Савет?
Јесте Теодора Гркиња, али Владе Дивац је кажу Србин (некад се причало велики Србин!) па није имао ништа против да се „Косово“ прими у Олимпијски комитет, кад му је шапнут државни налог. Нађе се спортиста коме је мука што мора да слуша „косовску химну“, али – политичар не.
Мислим да би се сада могао користити појам „издаја“, али већина грађана ове земље ћути – не показује никакво мишљење. Али…
Народ који изда себе као данашњи Срби што издају Србе на Косову и Косово као темељ српског духа, проћи ће као што издајнику приличи. Наравно, сетиће се масе Вучића и Дачића који су ту нешто мували… Говориће са као о Титу или тако некако. Радили су нам иза леђа, а ми нисмо ништа знали иако смо све........

© Печат