Kako bi Vučić voleo da bude Vladimir Putin ili neki sličan diktator, ali mu se nešto ne da!

Na sinoćnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je sa svojim poznatim infantilno-sadističkim osmejkom proglasio pobedu od 10:0 na lokalnim izborima, sedeo je usamljen na sredini stola, a levo i desno, daleko od njega i svetala reflektora, njegova leva i desna ruka – Ana Brnabić i Miloš Vučević. Da su mu bili bliži, umanjili bi njegovu veličinu, smatrao je Vučić, smatrao je i scenograf.

Ali nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Koliko god surovost odašiljao, i koliko god se okruživao ništarijama, ološem i kriminalcima koji su na slobodi, a bogami i onima koji su pripušteni iz zatvora da bi se bavili „izbornim inženjeringom“. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja.

Ozbiljan diktator se ne bi okružio Vučevićem i Brnabićkom, niti bi, recimo, za direktora najvećeg privrednog sistema, EPS-a, postavio diplomiranog pečenjologa. Niti bi mu šef tajne službe bio Vulin ili Orlić, a glavni biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.

Nije ni Srbija Rusija, srećom. Znamo biti kivni nekad na naše sugrađane zbog političke pasivnosti, govoriti da svaki narod zaslužuje vlast kakvu ima, ali ono što smo videli juče, i ono što gledamo godinu i nešto unazad – govori nešto sasvim drugačije. Srbija nije zaslužila ovakvu vlast, Vučić nije slika i prilika njenih građana.

I pored sveg truda, i pored sve sile, i pored sveg........

© Vreme