U naslovu je poziv na bojkot ne zato što mislim da je to jedini ispravan odgovor na novu, naravno neiskrenu i podmuklu izbornu ponudu Ane Brnabić. Naprotiv, ne znam šta bi bilo ispravno. Ali, mislim da je u redu držati otvorenom i mogućnost bojkota, a čini se da se u javnom prostoru ubrzano smanjuje prostor za tu opciju.

Utisak je, a moguće je da grešim, da je opozicija više sklona bojkotu nego izlasku na izbore 2. juna. S druge strane, opet utisak: komentatori i posmatrači navijaju za izlazak na izbore. Ako je sve tako, kako to da razumemo? Opozicija se uplašila izbora? To bi moglo biti tačno samo pod jednim uslovom – da režim zaista ima nameru da ne krade na izborima 2. juna, pa strah od izbora ostaje jedini razlog. Čini se da komentatori i posmatrači baš tako vide stvari. Režim izlazi u susret zahtevima opozicije i sve što opozicione stranke treba da urade jeste da izađu na izbore i pobede. Ali, da li je stvarno tako, da li se režim povukao pred pritiscima u zemlji i spolja i rešio da ispuni uslove za slobodne i fer izbore?

U to je teško poverovati. Jedino se promenila retorika režima. To je učinak pritiska spolja. Nema više grubog odbacivanja zahteva opozicije, nema retoričkog iživljavanja nad suparnicima i neistomišljenicima, nego samo „prihvatanje“ i insistiranje na „razgovoru“ i „argumentima“. Kada sklonimo tu zavesu od predusretljive........

© Peščanik