Dok čekam autobus koji kao da nikada neće doći, u kraju u kom ne živim, spazim psa, matoru uličarku koja leži ispred zgrade. Ispod nje je tanki dušek prekriven ćebetom, očigledno je domaća i dobrodošla. Kučka iz kraja. Debela je i seda, izgleda kao da ima sto godina. Mirno spava pa joj se ne obraćam, iako imam tendenciju da popričam sa svakim psom i svakom mačkom koju sretnem na ulici. Ne deluje ni gladno........

© Nedeljnik