U nastavku vam prenosimo članak novinara Zorana Ćirjakovića pod naslovom "Maže li se obojena revolucija na palačinke?" Politika

Predsednik Vučić o prosvetnim radnicima: Ispunili smo im sve zahteve, deo tih ljudi su politički obojeni!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao na sednici Vlade na kojoj je, između ostalog govorio i o prosvetnim radnicima.

04.01.2025

11:26

Dramatičan izazov za državni vrh! Američke sankcije NIS imaće pogubne posledice: Moguća nestašica i poskupljenje goriva!

Sveobuhvatne sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), koje će Sjedinjene Američke Države (SAD) uvesti 15. januara, mogle bi da imaju dramatične posledice po građane i privredu, smatraju stručnjaci.

04.01.2025

11:01

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao na sednici Vlade na kojoj je, između ostalog govorio i o prosvetnim radnicima.

04.01.2025

11:26

Sveobuhvatne sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), koje će Sjedinjene Američke Države (SAD) uvesti 15. januara, mogle bi da imaju dramatične posledice po građane i privredu, smatraju stručnjaci.

04.01.2025

11:01

Dobili smo novu revolucija koja traje. Za sada, njeno trajanje se meri nedeljama. Ne decenijama, kao u slučaju prethodne revolucije koja je ovde trajala. Obično kažemo da je ta revolucija, koja je imala krvav početak i malo manje krvav kraj, bila socijalistička, mada mislim da je, iz srpskog ugla, korisnije posmatrati kao titoističku.

Ona je Srbima donela korozivnu autonomiju Kosova i Vojvodine, dok je Hrvatima postavila temelje druge nezavisne države Hrvatske. Sve nas je častila sa nekoliko decenija „Koka-kola socijalizma“, kako ga je nazvala Radina Vučetić, danas jedna od vodećih profesorki plenumašica, ideoloških „majki“ naše dece koja ne jedu parizer i bore se za „'Volt' neoliberalizam“, pod sloganom – um jede suši, snaga ga dostavlja po snegu i ledu. Kolumne

Činjenica koja se ne može osporiti! Zahvaljujući Vučiću, Srbija postala zemlja stabilne ekonomije i značajnih infrastrukturnih projekata

Novinar, analitičar i stručnjak za politički marketing iz Banjaluke Aleksandar Zobenica reagovao je na političku situaciju u kojoj se nalazi Srbija te pojasnio zbog čega predsednik Aleksandar Vučić uvažava njegovu podršku.

04.01.2025

10:55

Vučić o situaciji na KiM: Kurti ne želi učešće Srpske liste, ona mu je najveći neprijatelj!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na sednici Vlade o situaciji na KiM i poručio da premijer lažne države Aljbin Kurti ne želi učešće Srpske liste na Kosovu i Metohiji.

04.01.2025

10:49

Novinar, analitičar i stručnjak za politički marketing iz Banjaluke Aleksandar Zobenica reagovao je na političku situaciju u kojoj se nalazi Srbija te pojasnio zbog čega predsednik Aleksandar Vučić uvažava njegovu podršku.

04.01.2025

10:55

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na sednici Vlade o situaciji na KiM i poručio da premijer lažne države Aljbin Kurti ne želi učešće Srpske liste na Kosovu i Metohiji.

04.01.2025

10:49

Ono što za sada znamo je da nova revolucija koja traje nije imala dovoljno krvav početak. Možda zato ova revolucija, u pokušaju, još nije imenovana. Ime je znak, ali onda kada nema imena, može da pomogne imenovanje – posmatranje mogućih naziva, onih u kojima se smestila suština onoga što treba imenovati odnosno predznaci koji odaju tu suštinu.

Ona i dalje traje, pa je treba posmatrati kao „revoluciju“. Napadno je obojena u boju koja vrišti više od drugih, pa bi je mogli nazvati „krvavo crvena revolucija“.

Pošto je njena ključna odlika nedostatak pokretačke krvi, ona je „začinjena“ bojom koja simulira krv pa bi je, po analogiji, mogli nazvati – „zakrvavljena revolucija“. Čini mi se da bi prikladno ime i bilo „revolucija dobrovoljnih primalaca tuđe krvi“. Naime, njeni selebriti „telohranitelji“ i identitetski „hranioci“ su levi liberali, koji su polovinom devedesetih Vojislava Koštunicu, i slično misleće desne liberale, nazivali „dobrovoljni davaoci tuđe krvi“. Istorija se ne ponavlja, ali se i danas rimuje.

Naslonivši se na moćnu ideju sociologa Esada Ćimića, hrvatskog „Emira Kusturice“, zaključio sam da ovde važi – nekropolitika kao sudbina. Ali, kada razmišljamo o mogućem trajanju pobune, i šansama da postane obojena revolucija bez navodnika, treba imati u vidu da je ponosno antipolitička. Reč je o novim, mladim i lepim, podjednako ciničnim, „ženama u crnom“, koje su prisvojile tuđi bol i oponašaju tuđi žal.

Antipolitičnost ovih nekrofilnih protesta, koja greje režimska srca, neodvojiva je od nadsrpskog samorazumevanja ključnih protagonista. Njihov tok je uslovljen natčovečanskim, „um caruje“ samopoimanjem ključnih aktera, što je nova manifestaciji karakterističnog oblika elitizma, iz koga odavno izviru najveća srpska zla, kao što je autošovinizam.

U razobručenom neoliberalizmu, taj elitizam se oglašava ne toliko u shvatanju da „snaga“ treba da rmbači, „klade valja“, koliko da služi „umnima“; da im robuje. Zato bi ovaj narcisoidni bunt mogli da nazovemo „revolucija princeza i prinčeva“ ili „revolucija carevića“. Oni su se, na primer, u novogodišnjoj noći potrudili da na Trgu republike zagorčaju doček onima koji nisu stali uz njih. Njihov neprijatelj nije samo Vučić već i svi koji žele da uživaju u slastima svojih malih života; koji nemaju ni ambiciju ni „um“ koji želi da caruje.
VESTI IZ NESVESTI: Plenumaško razumevanje „ispravnog“ reda stvari, armirano neoliberalnom ideologijom, oblikovano je uticajima dve moćne sile, koje deluju u sinergiji. Jedna je lokalna, promenjiva ali transistorijska, dok je druga generacijska i globalna, ali je drugačije lokalizovana na različitim mestima.

Prva sila je naša duboka kultura, prvenstveno nesigurno, izmešteno sopstvo, istovremeno krhko i metastazirano „Ja“ ka kojem nas gura. Uz paranoju od neizvesnosti i ambivalencije, ono je jedan od najpostojanijih proizvoda ovdašnje duboke kulture, koja je u sve nas upisana socijalizacijom, ali ostaje ispod površine. Neki je postanu svesni kada se izmeste iz dva aspekta svog postojanja u Srbiji – klasno-estetskog mehura u kome ovde žive i karakterističnog „softvera uma“, pod kojim ovde svi živimo.

Danas dolazi do izražaja jedan od antidemokratskih rezultata delovanja tog našeg kulturnog obrasca. Reč je o činjenici da nas suprotno mišljenje vređa više od najgorih psovki. Ovde „ja mislim“ podrazumeva da – svi koji misle, misle isto kao ja. Ko ne misli kao ja, taj ne misli. On može biti plaćenik, bot, sendvičar; u najboljem slučaju budala ili bolesnik.

Druga oblikotvorna sila je oličena u anti-društvenom učinku društvenih medija, posebno u svetovima generacija koje ne poznaju svet bez društvenih mreža. Zabavlja me činjenica da su neki od mlado-lepih ushićeni činjenicom da su na blokadama otkrili „vesti“: „Tata, gledali smo zajedno vesti“. Podrazumeva se – vesti „N1“ i „Nove S“.

Ali, to samo znači da su se po prvi put suočili sa visoko selektivnim, zapadnocentričnim slikama sveta koje postoje van društveno-medijskih mehura u kojima inače žive. Ne i da su otkrili stvarni svet, čak ni dve bazične činjenice – da se on ne može svesti na zaslađenu ideju koju imaju o Zapadu; a kamoli da takav svet ne postoji čak ni na Zapadu.

Vreme, u kome mlado-lepi i njihova selebriti podrška misle da Srbija može, treba i mora da živi, jeste postistorijska zagrada vremena – koju je otvorio pad Berlinskog zida, i čije je zatvaranje 11. septembra nagovestila grupa ljudi koji su neki muslimani bili skloni da zovu „devetnaestorica veličanstvenih“. Pre nego što je takvo nazivanje najodlučnijih bin Ladenovih terorista kriminalizovano – u Britaniji koliko i u Indoneziji.

Zato je ova nova ofarbana revolucija koja traje i „post-postistorijska revolucija“ i „anti-istorijska revolucija“, zakasneli „srpski Majdan“. Što ne znači da ne može postati prvo uspešan, a onda „uspešan“ kao krvava „arapska proleća“ u Jemenu ili Egiptu. Volim da podsećam da je jedina stvar koju ljudima niko ne može da oduzme – jedino istinski univerzalno ljudsko pravo, ono koje svi imamo – da sami sebi odsečemo ono što su Tuđmanovi desrbizatori i upristojivači balkanolike Hrvatske nazvali „nježnik“.

Kad smo već kod odsecanja, verujem da bi – iz ugla (antirežimskog, dakle nekontrolisanog) Bojana Pantića koliko i (prorežimskog, zauzdanog) Nenada Čanka – greh bio da Vojvodina ostane „diskriminisana“ u odnosu na Kosovo. „Jednakost“, svaka pa i pokrajinska, u senci bauka palanke za njih nema cenu – a demokratija, vođena zapadnim donacija, udarna je pesnica takve „jednakosti“. Račun biva ispostavljen na kraju, kada postane kasno. Ali, „mi smo u Evropi“, ubeđuju nas vudu-vračevi sa „Junajted medija“ – koji „znaju“ da će biti mala.

KAD SE KRLEŽINO POTOMSTVO U BEOGRAD VRATI: Ovog teksta ne bi bilo da nisam pročitao intervju koji je Dragani Nikoletić, novinarki „Radara“, dao Boris Buden, provokativni hrvatski mislilac, dosledni, neselektivni antinacionalisti, koji, čini se, ima tuce pasoša ali odavno živi u Berlinu. Buden je, a to je ključno, uz Igora Štiksa i Srećka Horvata, jedan od hrvatskih promotera i ideologa serije balkanskih (post)tranzicionih prestrojavanja „plenumima“ – koja je počela 2014. godine u Tuzli, gde je jedan od ciljeva bio „stvaranje post-etničkih identiteta“.

„Plenumima“, koji su lažirani jer niti u njima učestvuju svi studenti niti su svi dobrodošli, obeležena je i ova naša nova, ofarbana revolucija koja traje. Još ne znamo da li je više antisrpska ili slučajnosrpska, tačnije koliko se rimuje sa prethodnom, titoističkom. Mada, posle Miloša Jovanovića i Milo Lompar je zaključio da je nacionalna – da samo „Proglas“ Srbiju spasava. I autošovinističko stanovište je srpsko stanovište, pa se, valjda, treba nadati.

Ne mogu Zoran Kesić, Mila Pajić i Sofija Todorović sve sami. Posebno su im od koristi Hrvati, pa i Boris Buden – mada ne i njegove ideje. Naime, lucidna i često otrežnjujuća, Budenova tumačenja i analize su nespojiva sa onim što očekuju i zahtevaju studenti, koji su prigrlili pojam „plenum“ ali su ne toliko zadržali koliko armirali isključujuće, eksepcionalističko shvatanje svoje borbe, koju ne........

© Informer