Jedina šansa za to je da sve zemlje počnu da ubrzano smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte, odnosno korišćenje fosilnih goriva. „Njujork tajms“ piše da se naša planeta već zagrejala za 1.1 stepen Celzijusa, ali da dva najveća svetska zagađivača, SAD i Kina, nastavljaju sa novim projektima zasnovanim na fosilnim gorivima.

Srbija je ove godine osetila pakleni tropski talas sa preko deset vezanih dana kada su temperature bile između 35 i 40 stepeni Celzijusa, praćenih sa nesnošljivim noćima i temperaturom koja nije padala ispod 20 stepeni Celzijusa. U budućnosti nas očekuje sve više ovakvih toplotnih udara i temperature iznad 35 stepeni, ali i češće superćelijske oluje, dok će zime biti sve toplije i sa manje snega.

Da ovo ne bi preraslo u planetarnu katastrofu, neophodna je takozvana elektromobilnost, odnosno prelazak na upotrebu električnih automobila, autobusa, motocikala i bicikala. Ali, e-mobilnosti neće biti bez kvalitetnih i dugotrajnih baterija koje se pune na struju. Litijum je metal neophodan za pravljanje takvih litijum-jonskih baterija.

Zapadne zemlje su još 2020. na zakonskom nivou odredile „kritične mineralne sirovine“ iz uvoza i razradile strategije za sprečavanje nestašice tih minerala, čiji bi nedostatak uzdrmao „ekonomsku i nacionalnu bezbednost“. Ovo pokazuje da će zapadne industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale. Bitkom za kritične minerale započeo je proces izmene globalne moći, uz rizik od izbijanja svetskih ratova za sirovine, kao što su u 20. veku buktali ratovi za naftu, pod izgovorom „brige“ Zapada za demokratiju i ljudska prava. EU je 2020. napravila poslednju verziju svoje liste 30 kritičnih mineralnih sirovina, a SAD su zakonom utvrdile spisak od 36 kritičnih minerala.

Danas su u centru pažnje energetske sirovine, a........

© Informer