Kojčićevu kolumnu prenocimo u celosti: Live TV

Treba pogledati istini u oči, Ukrajina dobija bolje naoružanje od ruskog! Da li je upad Ukrajinaca u Kursk bio ruska strategija ili Putinov neuspeh? (VIDEO)

Gosti "Info dana" Informer TV politički filozof Dragoljub Kojčić i profesor dr Branko Nadoveza sa Instituta za noviju političku istoriju. Komentarisali su pozadinu ukrajinskog upada u Kursku oblast, trenutnu situaciju na frontu, ali i potencijalnu kontraofanzivu ruske vojske.

29.08.2024

16:00

Putin neće oprostiti Zelenskom zabranu Ruske pravoslavne crkve! Rusija neće dozvoliti Zapadu da rasparča Ukrajinu! (VIDEO)

Gosti "Rata uživo" Informer televizije bili su politički filozof Dragoljub Kojčić i pukovnik Velibor Stević. Govorili su na temu zabrane Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini, ali i o brojnim drugim ratnim temama iz sveta.

24.08.2024

22:28

Gosti "Info dana" Informer TV politički filozof Dragoljub Kojčić i profesor dr Branko Nadoveza sa Instituta za noviju političku istoriju. Komentarisali su pozadinu ukrajinskog upada u Kursku oblast, trenutnu situaciju na frontu, ali i potencijalnu kontraofanzivu ruske vojske.

29.08.2024

16:00

Gosti "Rata uživo" Informer televizije bili su politički filozof Dragoljub Kojčić i pukovnik Velibor Stević. Govorili su na temu zabrane Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini, ali i o brojnim drugim ratnim temama iz sveta.

24.08.2024

22:28

- Nekoliko značajnih istorijskih datuma označavaju etape srpskog putovanja u modernost. Prva je započela 1804. godine, pa se preko Drugog srpskog ustanka eksplozivno i ekspresno stiglo do Sretenjskog ustava, kratkog trajanja, ali blistave ideje. Ovaj uspon prekidale su raznovrsne svetske i regionalne okolnosti, ponekad i unutrašnje. Uprkos komunističkoj epizodi, stanje narodnog duha određivali su čast, sloboda i racionalno povezivanje ekonomskog napretka sa suverenitetom zemlje, što je našu zemlju na svim raskrsnicama i u svim izborima stavljalo na pravu stranu istorije. Temelje slobodne Srbije i srpskog naroda u celini postavile su generacije naših predaka žrtvom života. Ali, snažna privreda je skelet društva i države, preduslov pouzdanih granica, prosperitetne prosvete i kulture, ugleda zemlje, fizičkog i moralnog zdravlja nacije i povezivanja sa svetom. Prvi se u sistemskom i teoretskom smislu ovom temom bavio krajem 18. veka i na početku industrijske revolucije Adam Smit u delu pod skraćenim naslovom „Bogatstvo naroda”. Knjiga je prvi put objavljena 1776. godine. Svega osam decenija kasnije, u Srbiji, tek izašloj iz otomanske okupacije, formira se Privredna komora Srbije na identično shvaćenim ciljevima i principima i prepoznatom potrebom da se na administrativno uređen način organizuje nacionalna ekonomija. Tako je Srbija stvarala uslove da se približi narodima koji su, kako se činilo, nedostižno ispred. Hrabri i promišljeni potezi odgovornih državnika i privrednika tog doba premostili su istorijske hendikepe i smanjili jaz koji nas je delio od zemalja sa srećnijom istorijom.

Danas se, međutim, vodi oštra borba oko litijuma. Osim klasične polemike ko je za, a ko protiv, postoji aspekt ove borbe koji nadmašuje sam problem eksploatacije jadarita. Već je notorno da su se prvoborci borbe protiv litijuma, pre svega Viola fon Kramon, izjasnili da ne postoji rizik od njegovog kopanja i prerade, nego je interes njenih političkih krugova u međunarodnoj zajednici da Aleksandar Vučić ne bude taj čija će vlast da upiše ogroman skok nacionalne ekonomije. U ovoj borbi antilitijumske opozicije postoji jedan metaproblem, daleko dublji i pogubniji za Srbiju nego što je njihovo licemerno oponiranje iskopavanju skupocene rude.

Elem, u prošlom stoleću........

© Informer