Ovaj tekst razbija jednu zabludu koja se, nekad namerno, a nekad i slučajno, već duže vremena širi javnim prostorom u Srbiji. Predstavnici vlasti i razni analitičari ponavljaju poruku: uvoz prirodnog gasa iz Rusije je neophodan kako bi domaća ekonomija i stanovništvo mogli da preguraju naredni period.

U aktuelnom kontekstu, mnogi ističu da je zbog ruskog gasa neophodno pod svaku cenu izbeći nacionalizaciju sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS). Posle nedavne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je pozvala Srbiju da uđe u zajedničku kupovinu gasa EU, priča je delimično promenjena. Sada se češće govori da bi Srbija i mogla da pregura bez ruskog gasa, ali da bi u tom slučaju morala da plati cenu koja je viša za nekoliko desetina procenata.

Problem je što se to često govori bez pozivanja na konkretne podatke. To donekle i ne iznenađuje s obzirom da osvrt na najrelevantnije uporedne podatke o strukturi cena prirodnog gasa u evropskim zemljama pokazuje da pretežno oslanjanje na Rusiju pri nabavci prirodnog gasa ne znači nužno najniže veleprodajne cene samog gasa kao robe.

Gubitak ruskog gasa, paradoksalno, otvara obilje prilika za region, evo i zašto

Pri uzimanju primera za poređenje, najbolje je odabrati zemlje koje su što sličnije Srbiji. Za poređenje je najzgodnija Bugarska: slična je veličinom, na Balkanu je, kulturno i etnički nam je bliska i – što je najvažnije – i ona uvozi više od 90 odsto gasa koji koristi.........

© Danas