Kada su domaći mediji pre neki dan preneli vesti iz Varšave o policijskim obezbeđenjima, upadima u zgradu Ustavnog suda i zakletvama položenim pred notarom, sve je predstavljeno kao nekakav egzotični poljski „državni udar“.

Međutim, tabloidna senka, mediji i izjave pojedinih političara previđaju suštinu. Jer, poljski Ustavni sud je više od decenije u epicentru duboke institucionalne krize.

Šta nam jedna bučna džez svirka govori o svetu koji se raspada i zašto diplomatija mora da se vrati

Šta nam jedna bučna džez svirka govori o svetu koji se raspada i zašto diplomatija mora da se vrati

Mehanizam je svima poznat: dolaskom svake nove većine na vlast u Poljskoj (bilo desnog PiS-a ili kasnije Tuskovih liberala) kretalo se u radikalno poništavanje odluka prethodnika, preslaganje sudskih veća, ignorisanje presuda i otimanje kontrole nad institucijom koja bi morala da bude konačni arbitar.

Kada su se sudije birale mimo zakona, a zakletve polagale po kancelarijama notara umesto pred šefom države, Ustavni sud je prestao da bude čuvar poretka i postao glavni igrač na političkoj sceni. Vlada je osporavala legitimitet Suda, Sud je obarao odluke vlade, a država je kliznula u potpunu pravnu nesigurnost. Svojevremeno je i Evropski sud za ljudska prava morao da interveniše i utvrdi da takav sud više nije „ustanovljen zakonom“.

Uostalom, bez obzira na sve opravdane slabosti i krizu kroz koju sama Evropska unija prolazi, a kod nas vidno opada interesovanje za evrointegracije, duboko verujem da je mesto Srbije ipak tamo, a pravni standardi poput onih koje zastupa Venecijanska komisija ostaju nezaobilazni putokaz.

Poljsko ogledalo i zamka „čišćenja“

Poljska, dakle, nije tako daleko inostranstvo. To je ogledalo u kojem se jasno........

© Danas