Rusija priprema nove napade dronovima u Evropi, ali ovog puta protiv mediteranskih zemalja. Američke obaveštajne službe prikupile su informacije o planovima Kremlja za eskalaciju i podelile ih sa nekoliko evropskih vlada.

„Koristiće dronove lansirane sa mora, skrivene u kontejneru nekog broda, to uopšte nije teško“, objasnio je izvor blizak Ministarstvu odbrane Litvanije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, preneo je španski El Mundo.

Obrazloženje za takvu eskalaciju već se neko vreme razmatra. Moskva je više puta insistirala na tome da snabdevanje Ukrajine oružjem, obaveštajnim podacima i vojnim savetnicima pretvara zapadne zemlje u učesnike rata i legitimne mete.

Do sada je delovala ispod onoga što stručnjaci nazivaju „ratnim pragom“, čime je izbegavala poteze koji bi mogli da izazovu koordinisan odgovor NATO-a, ali je istovremeno pokrenula sve intenzivniju kampanju sabotaža protiv ciljeva u zemljama koje podržavaju Ukrajinu, kao i izolovane incidente koji su, po svemu sudeći, imali za cilj da ispitaju granice i reakciju druge strane.

Lavrov: Nećemo pauzirati specijalnu vojnu operaciju tokom pregovora

Lavrov: Nećemo pauzirati specijalnu vojnu operaciju tokom pregovora

Prva eskalacija dogodila se kada je pre godinu dana 19 dronova, koji nisu nosili municiju, skrenulo ka poljskom vazdušnom prostoru. Velika prekretnica bio je nedavni incident sa naoružanim dronovima na aerodromu u Lajpcigu, za koji nemačke vlasti smatraju da iza njega stoji ruska obaveštajna služba.

Sada litvanske vlasti čak znaju i tip drona koji bi Rusi mogli da upotrebe protiv Španije, Francuske ili Italije. Reč je o dronu Gerbera, koji je dug približno dva metra, ima raspon krila od 2,5 metara, težak je do 18 kilograma, postiže brzinu od oko 160 kilometara na čas i ima deklarisani maksimalni domet od 600 kilometara, u zavisnosti od eksplozivnog tereta koji nosi i drugih faktora, poput vetra.

Jedan trgovački brod može da prevozi više takvih letelica, a njihovo lansiranje je znatno jednostavnije nego kod dronova Šahed ili Geran, koji su znatno veći.

Sa udaljenosti od 200 do 300 kilometara od obale, let bi trajao otprilike između sat i 15 minuta i dva sata, u zavisnosti od stvarne brzine. Njegov mali teret nije dovoljan za uništavanje velikog objekta, ali može da izazove požar, ošteti nezaštićenu opremu ili privremeno zatvori luku ili aerodrom. Željeni efekat mogao bi da bude politički i ekonomski, pored materijalne štete.

Litvanija – kao i druge zemlje – raspolaže ovim informacijama još od perioda neposredno nakon misterioznog putovanja direktora CIA Džona Retklifa u Moskvu 25. avgusta.

Retklif je stigao američkim vojnim avionom koji je prethodno sleteo u Rigu, usred baltičkog krila NATO-a. Nije javno poznato da li je u Letoniji održao sastanke iako diplomatski izvori........

© Danas