Godine 432. pre nove ere, Atinsko carstvo je pokušalo da nauči svog manjeg suseda, Megaru, kaznenoj lekciji nakon raznih dela prkosa.

Umesto da krene u rat, koji bi prekinuo mir sa Spartom, Atina je krenula novim putem – blokiranje Megarijancima da koriste sve luke u regionu.

To je bilo poznato kao Megarski dekret, ukazuje novinar Džulijan Borger u analizi za Gardijan, i verovatno je bio prvi zabeleženi slučaj ekonomskih sankcija.

Takođe, to je bio neuspeh, barem kada je u pitanju odbijanje sukoba. Peloponeski rat, koji je Atinu suprotstavio Sparti, izbio je godinu dana kasnije, a neki antički istoričari veruju da su ga izazvale megarske sankcije.

To je postavilo obrazac za milenijume koji dolaze. Ekonomic sanction Reconsidered, sveobuhvatno istraživanje objavljeno prvi put 1985. godine i ažurirano od tada, pokazalo je da su od Prvog svetskog rata napori države na ekonomskoj prinudi uspevali samo u trećini vremena u postizanju niza ciljeva, od „skromnih promena politike“ do „ometanja vojnih avantura“ do promene režima.

Definisanje uspeha može biti komplikovano i subjektivno.

Više od 300 novih američkih sankcija zbog Rusije – na listi i kompanija iz Beograda

Edvard Fišman, bivši visoki službenik za sankcije u Stejt departmentu, tvrdi da se cilj sankcija može široko podeliti na psihološki, prisiljavanje na promenu politike ili materijalni, degradiranje vojske ili ekonomije mete odsecanjem resursa.

„Veća je verovatnoća da će materijalni ciljevi uspeti nego psihološki“, kaže Fišman, sada viši naučnik u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

„Sa materijalnim ciljem, sve što zaista treba da uradite jeste da se uverite da sankcija pre svega donose ekonomsku bol“.

U slučaju psiholoških ciljeva, uspeh je ređi, ali ga je........

© Danas