„Poremećaji sramote“ u literaturi stoji kao opis za poremećaje ishtrane i gojaznost. Gojaznost je zvanično oboljenje i postoji u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pod oznakom E66. Zaista, mnogi autori pominju stid kao dominantno osećanje koje prati epizode prejedanja i/ili povraćanja. Stid se kod ovih osoba javlja i zato što nisu u stanju da jedu na ”prirodan/uobičajen” način , a za neke izvor stida je uzimanje hrane uopšte. Osobe koje boluju od poremećaj ishrane i gojaznosti se osećaju loše u vezi samih sebe i svojih tela – stide se i imaju osećaj defektnosti”, kaže za Danas prim. dr Marija Đurović, šefica Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju u beogradskom KBC “Dr Dragiša Mišović”, specijalistkinja psihijatrije, subspecijalstkinja psihoterapije.

Ona se se bavi lečenjem poremećaja ishrane, a kako je ranije upozoravala, oni mogu čak dovesti i do smrti pacijenta ukoliko se pravovremeno i adekvatno ne prepoznaju i ne leče.

Marija Đurović će biti i jedna od predavačica i na predstojećem Četvrtom nacionalnom simpozijumu s međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti, od 19 – 20. marta, u Beogradu, na kojem će neke od tema stručnjaka biti i “Poremećaji ishrane i poremećaji ličnosti”, “Trauma, poremećaji ishrane i gojaznost”, “Stid kod pacijenata sa poremećajima ishrane”, faramkologija, ali I mnoge druge od značaja za lečenje tih bolesti.

Upitana za komentar svojevrsnog upozorenja koje stoji u najavi simpozijuma, ali i u saopštenjima povodom Svetskog dana gojaznosti obeleženog, 4. marta, brojnih domaćih i svestkih instituta koji se bave javnim zdravljem da se procenjuje da će se broj osoba sa prekomernom težinom i gojaznošću učetvorostručiti do 2035. godine, što znači da bi tada svaka četvrta osoba na svetu mogla biti gojazna, dok se za dečju populaciju predviđa povećanje od 100 odsto, u periodu od 2020. do 2035. godine, ona kaže:

„Anoreksija nervoza može da se razume kao pasivni suicid“: Psihijatar Marija Đurović o opasnim poremećajima ishrane

„Anoreksija nervoza može da se razume kao pasivni suicid“: Psihijatar Marija Đurović o opasnim poremećajima ishrane

“Poremećaji ishrane i gojaznost već sada mogu da dovedu do socijalne izololacije, anksioznih poremećaja, depresivnosti koja zahteva medikamentoznu terapiju. Međutim, usled stida od svog `nenormalnog` ponašanja, ovim osobama je često onemogućeno da dobiju pomoć vezanu za probleme koji imaju. Stid podrazumeva osećanje fundamentalne neadekvatnosti, bezvrednosti, inferiornosti u odnosu na druge. Kod osoba bolesnih od poremećaja ishrane i gojaznosti istid doprinosi tenziviranju simpotma bolesti, salo se i javlja kao posledica tog istog ponašanja. Zbog stida od svog izgleda (neadekvatna, debela, neprivlačna – tako pacijenti sebe opisuju) osoba se loše oseća, prejeda se i ponekad nasilno povraća, a to ponašanje je kasnije praćeno još većim osećanjem stida i osećanjem mržnje prema sebi zbog konzumacije ogromne količine hrane, povraćanja i gubitka kontrole. Tako počinje i zatvara se začarani krug”, objašnjava Đurović i dodaje da je sve to uvod u još razornije patnje obolelih.

Prema njenim rečima, bulimija nervoza i poremećaj prejedanja mogu da ostanu skriveni jer obolela osoba ne mora da ima povećanu telesnu masu.

“Međutim ponekad dolazi i kod tih osoba i do gojaznosti. Gojaznost slično stidu se ne može saktiti i dodatno otežava stanje osoba sa gojaznošću. Stigmatizacija i diskriminacija ovih ljudi je prisutna svuda, i to ne samo na radnom mestu, okolini, već i među zdravstvenim radnicima i saradnicima. Zato je predstojeći simpozijum u celini posvećen bolestima ishrane i gojaznosti i okuplja emenemtne stručnjake iz Srbije, regiona, Evrope i SAD koji će prezentovati najnovija saznanja koja bi mogla da se primenjuju u lečenju pacijenata u Srbiji”, objašnjava ona.

Sa druge strane, prema upozorenjima brojnih stručnjaka čije su specijalnosti u vezi sa lečenjem ovih patologija, obolele osobe okreću se kupovini raznih sumnjivih preparata agresivno reklamiranih na društvenim mrežama, dodatno tako ugrožavajući svoje zdravlje.

Da li bi građani Srbije trebalo da se zabrinu: Vakcina AstraZeneka predmet tužbe vakcinisanih ljudi u Velikog Britaniji

Da li bi građani Srbije trebalo da se zabrinu: Vakcina AstraZeneka predmet tužbe vakcinisanih ljudi u Velikog Britaniji

Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, jedan je od tih stručnjaka koji odvraća pacijente od samolečenja na mrežama jer i u Srbiji postoje registrovani lekovi, ali se put do njih zna – pregled lekara i lekarski recept.

“Danas lekovi ispoljavaju protektivna kardiometabolička dejstva (sniženje krvnog pritiska, korekcija poremećenog lipidnog statusa, smanjenje markera zapaljenja), popravljaju kvalitet života i poboljšavaju pored fizičkog i mentalno zdravlje. Našim građanima jesu dostupni savremeni lekovi za lečenje gojaznosti. Tri leka se primenjuju u vidu potkožnih injekcija jednom dnevno ili jednom nedeljno, a jedan je u obliku tablet, koji se uzima oralno svaki dan. Usporavanje pražnjenja želudca što daje duži osećaj sitosti, i efektima na nivou hipotalamusa i centralnog nervnog sistema, gde smanjuju apetit i žudnju za hranom. Nažalost ti najsavremeniji lekovi ne izdaju se na teret RFZO već ih građani sami plaćaju, a njihova cena na mesečnom nivou se kreće oko 200 evra. Ne mogu se kupiti u apoteci bez recepta ili izveštaja lekara što je dobro jer se tako sprečava zloupotreba”, navodi taj profesor.

Kada su poremećaji ishrane u pitanju kao što su bulimija, anoreksija na žalost, kaže Stojanović, odobren je samo jedan lek i to za lečenje bulimije nervoze.

Omiljen među studentima, pobrao simpatije i šire javnosti: Ko je Radan Stojanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu?

Omiljen među studentima, pobrao simpatije i šire javnosti: Ko je Radan Stojanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu?

“Odsustvo želje pacijenata sa anoreksijom nervozom i bulimijom nervozomda potraži lečenje, kao i nedostatak odobrenih lekova, terapiju ovih poremećaja ishrane čini veoma izazovnom. Zato je od presudnog značaja iskustvo i znanje lekara”, objašnjava on, koji će takođe svoje predavanje imati na predstojećem simpozijumu.

Monodrama kao studija slučaja Monodrama „Seansa“ Sandre Silađev biće izbedena na simpozijumu o poremećajima ishrane. Glavni lik je Jasna, žena u petoj deceniji života, a „Seansa“ je autorska crna komedija koja prevazilazi okvir priče o pojedincu i postavlja univerzalna pitanja o zdravstvenom sistemu i društvu.Hitna reakcija na globalnom nivouGlavna poruka s ovogodišnjeg Svetskog dana gojaznosti je podizanje svesti o ovom hroničnom oboljenju, pozivajući na hitne akcije prevencije i lečenja. Cilj je smanjenje stigme, edukacija i bolja podrška za skoro milijardu ljudi koji se suočavaju sa gojaznošću širom sveta, naglašavajući da to nije samo višak kilograma, već ozbiljan zdravstveni problem povezan sa bolestima srca i drugim bolestima. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objavio je ključne podatke i smernice usmerene na prevenciju i razumevanje ovog globalnog problema. Slogan je „Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti”, što je poruka svakoj osobi na planeti da ima interes u rešavanju ovog problema, jer gojaznost utiče na celokupno društvo, ekonomiju i zdravstvene sisteme. Batut naglašava da se gojaznost više ne sme posmatrati isključivo kao posledica loših ličnih izbora.Klasifikuje se kao hronična, recidivirajuća bolest koja nastaje usled interakcije genetike, biologije, ali i okruženja (dostupnost nezdrave hrane, nedostatak prostora za fizičku aktivnost).Maligne bolesti, moždani i srčani udari…Kako je predstavljeno ove godine povodom Svetskog dana gojaznosti, ona je okidač za više od 200 različitih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, uključujući srčani i moždani udar, dijabetes tipa 2, određene vrste malignih tumora, probleme sa mentalnim zdravljem.Statistika za SrbijuPrema zvaničnim podacima, kada je Srbija u pitanju, 20,8 odsto stanovništva starijeg od 15 godina je gojazno, dok je 36,3 odsto u kategoriji predgojaznosti.

Monodrama kao studija slučaja Monodrama „Seansa“ Sandre Silađev biće izbedena na simpozijumu o poremećajima ishrane. Glavni lik je Jasna, žena u petoj deceniji života, a „Seansa“ je autorska crna komedija koja prevazilazi okvir priče o pojedincu i postavlja univerzalna pitanja o zdravstvenom sistemu i društvu.

Hitna reakcija na globalnom nivou

Glavna poruka s ovogodišnjeg Svetskog dana gojaznosti je podizanje svesti o ovom hroničnom oboljenju, pozivajući na hitne akcije prevencije i lečenja. Cilj je smanjenje stigme, edukacija i bolja podrška za skoro milijardu ljudi koji se suočavaju sa gojaznošću širom sveta, naglašavajući da to nije samo višak kilograma, već ozbiljan zdravstveni problem povezan sa bolestima srca i drugim bolestima. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objavio je ključne podatke i smernice usmerene na prevenciju i razumevanje ovog globalnog problema. Slogan je „Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti”, što je poruka svakoj osobi na planeti da ima interes u rešavanju ovog problema, jer gojaznost utiče na celokupno društvo, ekonomiju i zdravstvene sisteme. Batut naglašava da se gojaznost više ne sme posmatrati isključivo kao posledica loših ličnih izbora.Klasifikuje se kao hronična, recidivirajuća bolest koja nastaje usled interakcije genetike, biologije, ali i okruženja (dostupnost nezdrave hrane, nedostatak prostora za fizičku aktivnost).

Maligne bolesti, moždani i srčani udari…

Kako je predstavljeno ove godine povodom Svetskog dana gojaznosti, ona je okidač za više od 200 različitih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, uključujući srčani i moždani udar, dijabetes tipa 2, određene vrste malignih tumora, probleme sa mentalnim zdravljem.

Prema zvaničnim podacima, kada je Srbija u pitanju, 20,8 odsto stanovništva starijeg od 15 godina je gojazno, dok je 36,3 odsto u kategoriji predgojaznosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 16.03.2026. 09:35 Đukanović: Nemam nameru da plašim ali sukob na Balkanu će buknuti

Đukanović: Nemam nameru da plašim ali sukob na Balkanu će buknuti

Region • 16.03.2026. 23:06 Hrvatski ministar: Srbi i Er Srbija ignorišu preporuke vlasti o putovanju u Hrvatsku

Hrvatski ministar: Srbi i Er Srbija ignorišu preporuke vlasti o putovanju u Hrvatsku

Kultura • 16.03.2026. 03:45 Oskar 2026: Ovo su ovogodišnji dobitnici nagrada

Oskar 2026: Ovo su ovogodišnji dobitnici nagrada

Politika • 16.03.2026. 09:10 Parandilović (NLS): Došao je kraj režima Srpske napredne stranke

Parandilović (NLS): Došao je kraj režima Srpske napredne stranke

Svet • 16.03.2026. 10:03 Kina odgovorila Trampu

Kina odgovorila Trampu

© Danas